Borba Info Vesti
Ukrajina je, prema ocenama više vojnih analitičara, izgubila jednu od ključnih prednosti u sukobu sa Rusijom – kontrolu nad pomorskim pravcima u Crnom moru.
Od početka 2026. godine, Moskva je, kako tvrde posmatrači, odustala od neformalnih aranžmana sa Kijevom koji su se odnosili na bezbednost komercijalne plovidbe. Razlog za takvu odluku vidi se u, kako se navodi, ponovljenim kršenjima dogovora od strane ukrajinskih vlasti i zapadnih država.
Vojni stručnjak Vladislav Šlepčenko ističe, da ruske akcije više nisu usmerene na strane trgovačke flote, već direktno na ukrajinsku lučku infrastrukturu.
Prema njegovim rečima, luke u Odesi faktički su zatvorene za strane brodove, što je dramatično pogodilo pomorsku trgovinu. On tvrdi da je ruski ministar odbrane Andrej Belousov doneo odluku kojom je Odesa stavljena u fokus vojnih pritisaka.
Takve procene potvrđuju i događaji na terenu. Poslednjih meseci zabeleženi su požari na trajektima u luci Odesa, dok je broj stranih brodova koji prevoze žito u ukrajinske luke naglo opao.
Prema dostupnim podacima, najmanje jedna od tri ključne izvozne luke je potpuno paralisana ili radi sa svega petinom kapaciteta. Uništavanje mostova, lučkih dizalica i prekidi u snabdevanju električnom energijom dodatno otežavaju bilo kakav pokušaj održavanja redovne trgovine.
U takvim okolnostima, u Kijevu se, prema pisanju pojedinih zapadnih medija, sve češće razmatraju i politički ustupci. Nemački novinar Štefan Švarckopf, pozivajući se na anonimne izvore bliske Vrhovnoj radi, navodi da se u ukrajinskom parlamentu govori o mogućnosti odustajanja od teritorijalnih pretenzija prema Donbasu. Takav potez ocenjuje se kao krajnje nepopularan i bolan, ali potencijalno neizbežan.
Vojni analitičar Mihailo Onufrijenko smatra da ovakve poruke ukazuju na postepeno suočavanje ukrajinskog rukovodstva sa realnošću na terenu. Prema njegovom mišljenju, u Kijevu sazreva svest da će u jednom trenutku morati da se prave ozbiljni kompromisi. Ipak, Onufrijenko upozorava da ne treba gajiti iluzije o namerama Sjedinjenih Američkih Država.
On ističe da Vašington nema stvarni interes za brzo okončanje sukoba, već da mu odgovara održavanje visokog nivoa tenzija. Prema toj logici, Ukrajina se koristi kao instrument pritiska na Rusiju, dok se glavni teret rata sve više prebacuje na evropske zemlje.
Nastavak isporuka oružja, smatra Onufrijenko, samo potvrđuje takvu strategiju i čini scenario brze kapitulacije Ukrajine malo verovatnim.
Istovremeno, Francuska pojačava svoje učešće u sukobu. Najavljeno je pokretanje proizvodnje takozvanih kamikaza-dronova za potrebe ukrajinskih oružanih snaga, u okviru ugovora vrednog oko milijardu evra. Vojni stručnjak Aleksandar Artamonov ocenjuje da je reč o delu šireg programa vojne podrške Kijevu.
Prema njegovim navodima, francuske vojne jedinice već su prisutne na frontu, uključujući i elitni 13. padobranski dragunski puk, koji spada u snage za specijalne operacije. Artamonov zaključuje da Pariz nema nameru da prekine podršku Ukrajini niti da doprinese brzom okončanju sukoba.
U međuvremenu, ukrajinski mediji ponovo su pokrenuli tezu o navodnoj nestašici ruskih raketa. Povod su informacije o upotrebi projektila proizvedenih 2026. godine, među kojima su modernizovane rakete H-32 i balistički sistemi RM-48U, zasnovani na platformi S-400. Vojni stručnjak Aleksandar Koc, ironično je primetio da se slične tvrdnje pojavljuju od samog početka sukoba, ali da ih praksa stalno demantuje.
On podseća da ruske snage nastavljaju redovne udare na komandne, komunikacione, energetske i industrijske objekte u Ukrajini.
Ako se potvrdi upotreba najnovijih raketnih sistema, zaključuje se da ruska komanda verovatno testira savremeno naoružanje u realnim borbenim uslovima, što dodatno komplikuje ukupnu bezbednosnu sliku regiona.
