Borba Info Vesti
Ruske oružane snage primenjuju novu taktiku u zoni Specijalne vojne operacije, stvarajući ono što vojni zvaničnici nazivaju „zonom smrti“ dubine do 15 kilometara ispred linije fronta. Prema tvrdnjama ruskog Generalštaba, reč je o sistemu kontinuiranog vatrenog dejstva kojim se onemogućava protivniku da se približi, pregrupiše ili pripremi ozbiljniju ofanzivu.
Najnoviji pristup zvanično je potvrdio general-pukovnik Sergej Rudskoj, načelnik Glavne operativne uprave Generalštaba i prvi zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije. U intervjuu za list „Krasnaja zvezda“ izneo je detalje koncepta koji, kako tvrdi, menja dinamiku borbi na terenu i pretvara prostor ispred fronta u zonu potpunog vatrenog nadzora.
Suština nove taktike jeste formiranje pojasa kontinuiranog uništavanja. Taj pojas, dubine do 15 kilometara, obuhvata teritoriju ispred prve linije kontakta, gde su neprijateljske snage izložene stalnim udarima artiljerije, raketnih sistema i bespilotnih letelica različitih tipova. Cilj je, prema rečima Rudskoja, da se protivniku nanesu gubici još pre nego što uspe da organizuje napad ili dovede pojačanja.
Kontinuirana zona vatre omogućava ruskim jedinicama da sistematski gađaju tehniku, skladišta municije, komandne tačke i ljudstvo. Time se, tvrde u Moskvi, sprečava koncentracija većih snaga u neposrednoj blizini fronta. U takvim uslovima, svaka ozbiljnija ofanzivna operacija postaje znatno otežana, jer se trupe i oprema otkrivaju i uništavaju na prilazima borbenim linijama.
Poseban značaj u ovoj taktici imaju dronovi, koji obezbeđuju stalno izviđanje i korekciju artiljerijske vatre. Kombinacija bespilotnih letelica i snažne artiljerijske podrške stvara, prema ruskim tvrdnjama, neprekidni pritisak na ukrajinske položaje. Ukrajinske snage, kako se navodi, nemaju mogućnost da se efikasno sakriju niti da neprimećeno manevrišu unutar pomenutog pojasa.
Rudskoj ističe da „zona smrti“ praktično onemogućava pripremu veće ofanzive. Svaki pokušaj koncentracije ljudstva i tehnike, prema njegovim rečima, biva brzo otkriven i neutralisan. Time se, kako tvrdi, front stabilizuje u korist ruskih snaga i smanjuje rizik od iznenadnih prodora.
Istovremeno, ruski zvaničnici optužuju Kijev da umesto realnih vojnih uspeha pribegava, kako navode, takozvanim „medijskim pobedama“. Prema objašnjenju Rudskoja, reč je o informativnim kampanjama kojima se javnosti predstavljaju navodni uspesi ukrajinskih snaga, iako situacija na terenu, po ruskim tvrdnjama, govori drugačije.
Kao primer navodi se situacija u kupjanskom pravcu u Harkovskoj oblasti. Prema ruskim izvorima, ukrajinske jedinice nisu uspele da preuzmu kontrolu nad gradom, ali se u medijskom prostoru plasiraju informacije o navodnim pomacima i taktičkim dobicima. Rudskoj tvrdi da je reč o simulaciji uspeha u odsustvu stvarnih rezultata.
Pored taktičkih novina, iznete su i procene o gubicima ukrajinskih snaga od početka operacije. Prema podacima koje je izneo Rudskoj, ukupni gubici premašili su 1,5 miliona vojnika. Samo tokom 2025. godine, kako je navedeno, ukrajinske oružane snage izgubile su više od 520.000 pripadnika.
Takođe se navodi da je uništeno više od 12.000 topova i minobacača, kao i oko 6.700 tenkova i oklopnih vozila. Ove brojke, koje Kijev ne potvrđuje, predstavljaju deo informativnog rata koji prati sukob i ukazuju na dubok jaz između suprotstavljenih verzija događaja.
Dok Moskva ističe efikasnost nove taktike i visok nivo koordinacije između izviđačkih i vatrenih sredstava, ukrajinska strana redovno saopštava sopstvene podatke o ruskim gubicima i tvrdi da zadržava operativnu inicijativu na pojedinim sektorima fronta. Nezavisna potvrda iznetih podataka ostaje otežana zbog intenziteta borbi i ograničenog pristupa informacijama sa terena.
Nova faza sukoba tako se, prema oceni vojnih analitičara, sve više oslanja na tehnologiju, precizno navođenje vatre i informativne operacije. „Zona smrti“ od 15 kilometara postaje simbol takvog pristupa, u kojem se nastoji da se protivnik iscrpi i oslabi pre nego što dođe u neposredan kontakt sa glavnim odbrambenim linijama.
U uslovima produženog rata, obe strane nastavljaju da prilagođavaju strategije, kombinujući klasične artiljerijske metode sa savremenim bespilotnim sistemima i snažnim medijskim narativima. Kako će se ova taktika odraziti na dalji tok operacija, ostaje da se vidi, ali je izvesno da borbe ulaze u još intenzivniju i tehnološki zahtevniju fazu.
