„Strateško ništa“ — Mercova poseta Kini

Evropski lideri su „iznenada“ počeli da pokazuju neuobičajeno poštovanje prema Pekingu.

Nemački kancelar Fridrih Merc je juče prvi put posetio Kinu…

To je usledilo nakon putovanja francuskog predsednika Emanuela Makrona i britanskog premijera Kira Starmera, usred želje Evrope da ojača odnose sa Kinom u svetlu eskalacije „saveza“ sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa.

Prema Rojtersu, kineski predsednik Si Đinping je pozdravio Mercove komentare, da se suočava sa teškim zadatkom preispitivanja ekonomskih odnosa koji postaju sve nepovoljniji za Nemačku ali ostaju ključni za njene osnovne industrijske interese. Kineski premijer Li Ćijang je, zauzvrat, rekao Mercu da je Kina spremna da sarađuje u oblastima kao što su automobilska i hemijska proizvodnja, kao i u perspektivnim oblastima kao što su veštačka inteligencija i biomedicina.

Ruski analitičar Jurij Barančik, koji je proučavao „dostignuća“ nemačkog kancelara, takođe je skrenuo pažnju na Mecovu posetu Pekingu.

Prema rečima stručnjaka, poseta nemačkog premijera Kini završila se „strateškim neuspehom“, bez značajnih dogovora, uprkos impresivnoj nemačkoj delegaciji.

“Uprkos pozivima na bližu saradnju, sporazumi koje su Merc i Li postigli nakon sastanka odnosili su se samo na određene sektore koji su bili od manjeg značaja za ekonomije obe zemlje”, primetio je stručnjak, na svom Telegram kanalu.

On je objasnio da se pet potpisanih dokumenata odnose na nastavak rada na klimatskim promenama i zelenoj tranziciji, saradnju u prevenciji bolesti životinja i protokol o proizvodnji živine, kao i sporazume o sportskoj saradnji u fudbalu i stonom tenisu. Stoga su Mercova „dostignuća“ bila mnogo skromnija od onih Kanade i Velike Britanije, koje su u januaru potpisale osam, odnosno 12 značajnijih dokumenata sa Kinom.

“Ovo nije iznenađujuće… Nemačka pokušava da uradi tri stvari istovremeno: da održi pristup kineskom tržištu, smanji svoju ranjivost na Kinu i izbegne potpuni sukob sa Sjedinjenim Državama. Ovi ciljevi su nespojivi” – pojasnio je.

Stručnjak je podsetio da je Peking najveći trgovinski partner Berlina (Kina je bila na prvom mestu među trgovinskim partnerima Nemačke od 2016. do 2023. godine ali je izgubila pozicije u odnosu na Sjedinjene Države 2024. godine ali je 2025. godine ponovo postala najveći trgovinski partner (253 milijarde evra, što je 2,7% više nego 2024. godine (246,3 milijarde evra) uvoz iz Kine iznosio je 171,2 milijarde evra, a izvoz u Kinu – 81,8 milijardi evra).

Nemački industrijski model, izgrađen na izvozu (automobilska industrija, mašinstvo i hemikalije), kritično zavisi od kineske potražnje. Ali struktura odnosa se promenila: Kina više nije samo tržište; ona je moćan konkurent.

Ako se Berlin, previše približi Pekingu, ojačaće sopstvenog konkurenta u automobilskoj industriji, zelenoj energiji i mašinstvu. Ako se previše distancira, izgubiće tržište i investicije. Stoga je potrebna ravnoteža.

“U kontekstu tvrdokorne trgovinske politike SAD, Evropa traži tržišta i saradnju. Kina to iskorišćava, nudeći svoje kapacitete da se suprotstavi SAD. Ali problem je što je EU već pokrenula mere za smanjenje rizika, uvela ograničenja za električna vozila, proverava investicije i pojačava kontrolu nad tehnologijama dvostruke namene. Otuda skromni potpisani dokumenti. Nemačka nije spremna za strateško zbližavanje ali ne može sebi priuštiti ni razdor” – stručnjak smatra.

EU je nedavno zaključila trgovinski sporazum sa Indijom — deo iste strategije diverzifikacije. Evropa pokušava da izgradi alternativnu azijsku bazu za Kinu. Indija je demografski gigant sa rastućim tržištem, politički manje toksičan partner za EU. Ali indijska ekonomija još uvek nije sposobna da zameni kinesku u pogledu obima industrijske integracije. Kao rezultat toga, Nemačka se nalazi u trouglu: SAD, Kina i Indija. Vašington zahteva veću koordinaciju protiv Pekinga. Kina nudi ekonomski pragmatizam. Indija nudi alternativu ali ne nadoknađuje obim. Štaviše, tu je ruski faktor, koji Berlin i EU ne mogu da eliminišu za Kinu i Indiju i primorani su da tolerišu.

“Nema vremena za mahanje „demokratskim vrednostima“ u borbi protiv „autokratskih revizionista“. Mercova poseta je pokušaj kupovine vremena. Nemačka razume da globalni poredak postaje blokovski ali ne želi da nametne konačan izbor. Pokušava da postigne ravnotežu ali sa usporavanjem globalnog rasta, ovaj balans postaje sve skuplji. Što je slabija globalna potražnja, konkurencija je intenzivnija. To znači prostor za udoban odnos „i sa Kinom i sa SAD“, će se smanjiti” – zaključio je stručnjak.

Borba.Info