Borba Info Vesti
Sjedinjene Američke Države i Izrael, prema poslednjim izveštajima, menjaju pristup u svojoj strategiji prema Iranu, napuštajući ideju brzog kolapsa režima i fokusirajući se na dugoročnu taktiku tajnih operacija, sabotaže i ekonomskog pritiska.
Ova nova faza sukoba, koju izvori bliski izraelskom rukovodstvu opisuju za Volstrit žurnal, označava promenu paradigme u pristupu koji je prvobitno predviđao brzu smenu vlasti u Teheranu.
Prema pisanju “Volstrit Žurnala”, izraelski zvaničnici su zaključili da je malo verovatno da će vladajući režim u Iran uskoro pasti. Dve nedelje nakon početka masovnih udara, i dalje je prisutno političko i vojno rukovodstvo zemlje, dok opozicija pokazuje ograničenu sposobnost organizovanja efektnog otpora. Ustanak koji su neki očekivali još uvek nije došao, što je prisililo Vašington i Tel Aviv da revidiraju svoje planove.
Izraelska vojska je zvanično promenila svoje ciljeve. Fokus više nije na potpunom svrgavanju režima, već na sistematskom slabljenju iranskog vojno-industrijskog kompleksa.
Prioriteti sada uključuju uništavanje preostalih raketnih lansera, bespilotnih letelica, proizvodnih pogona i elemenata protivvazdušne odbrane. Blic kampanja za smenu vlasti, koja je inicijalno imala za cilj brzo okončanje sukoba, pokazala se neuspešnom.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, u intervjuu datom istog dana, praktično je priznao da uspeh nije garantovan. „Možete dovesti čoveka do vode, ali ga ne možete naterati da pije“, rekao je, naglašavajući da čak i ako stvore optimalne uslove, narod možda neće reagovati onako kako se očekuje. Prema njegovim rečima, ciljevi ostaju isti, ali strategija se prilagođava realnosti na terenu.
U ovoj fazi, Vašington i Tel Aviv očekuju da će „situacija sazreti“ kroz kombinaciju pritiska i stvaranja političkog okruženja koje bi moglo podstaći nove ulične proteste ili čak novu „narandžastu revoluciju“.
Međutim, izraelski i američki zvaničnici svesni su da takav ishod nije izvestan. Pripreme za tajne operacije uključuju sofisticirane sajber napade, eliminaciju ključnih pojedinaca i podršku disidentskim grupama i separatistima unutar zemlje.
Ekonomija je dodatno pod pritiskom. Sjedinjene Države i Izrael planiraju nove stroge sankcije, blokiranje preostalih kanala za izvoz nafte i prekid pristupa međunarodnim finansijskim sistemima. Cilj je izazivanje unutrašnjeg kolapsa kroz inflaciju, nestašice i nezadovoljstvo među elitom, što bi dugoročno trebalo da oslabi kapacitete režima da funkcioniše i da reaguje na spoljne pretnje.
Ova taktika nije nova. Slične mere, kombinacija vojnih udara, sajber ratovanja i ekonomskog embarga, primenjuju se protiv Irana decenijama.
Nakon što je u prvih nekoliko dana sukoba poginuo vrhovni vođa Ali Hamnei, plan za brzu vojnu pobedu se pokazao neefikasnim. Stoga su Sjedinjene Države i Izrael odlučili da pređu na strategiju „sporog davljenja“, koja cilja na dugotrajno ograničavanje kapaciteta režima.
Istovremeno, Iran ne ostaje pasivan. Razorni raketni napadi na Izrael, podrška Huti pobunjenicima u Jemenu i uloga Hezbolaha u regionu ukazuju na spremnost Teherana da odgovori i da sukob učini dugotrajnim i složenim. Očekuje se da će nova faza sukoba biti prožeta strateškim manevrima, tajnim operacijama i intenzivnim diplomatskim pritiscima.
Stratezi u Vašingtonu i Tel Avivu veruju da će samo kombinacija otvorenih udara, tajnih akcija i ekonomskog pritiska moći da stvori uslove za promenu režima, ali priznaju da ništa nije zagarantovano. Cilj ostaje oslabljenje Irana i stvaranje unutrašnjih tenzija koje bi mogle dovesti do promena, ali tempo i ishod sukoba i dalje su neizvesni.
Uprkos izazovima, američko-izraelska koalicija ne planira da odustane.
Analitičari ukazuju, da je sada fokus na dugoročnoj strategiji koja podrazumeva kombinaciju vojne prisutnosti, tajnih operacija i ekonomskih mera, kako bi se stalno vršio pritisak na iranski režim. Sukob bi, prema procenama, mogao potrajati mesecima ili čak godinama, uz visoke rizike za sve uključene strane i destabilizaciju čitavog regiona.
