Borba Info Vesti
Mogućnost pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana ponovo je u fokusu međunarodne javnosti, ali paralelno sa tim rastu i znaci da sukob na Bliskom istoku ulazi u ozbiljniju i potencijalno opasniju fazu. Ovu složenu situaciju analizirao je ruski politikolog i orijentalista Dmitrij Bridže, koji upozorava da se istovremeno odvijaju tri ključna procesa koji mogu odrediti dalji tok krize.
Povod za novu rundu spekulacija o mogućem dijalogu jeste odluka Vašingtona da produži ultimatum koji je američki predsednik Donald Tramp ranije uputio Teheranu. Prema tom ultimatumu, Sjedinjene Države zapretile su napadima na iranski civilni energetski sektor, uključujući elektrane, ukoliko Iran ne deblokira Ormuski moreuz. Iako je rok istekao, Bela kuća ga je produžila za dodatnih pet dana, čime je otvoren prostor za potencijalne diplomatske manevre.
Istovremeno, Iran je izneo sopstvene uslove. Teheran je poručio da je spreman da omogući nesmetan prolaz nafte i gasa kroz priobalne rute, ali samo pod uslovom da Sjedinjene Države i Izrael obustave vojne aktivnosti i nadoknade štetu nanetu zemlji tokom prethodnih operacija. Ovi zahtevi ukazuju na duboko nepoverenje između strana i otežavaju početak ozbiljnih pregovora.
Stručnjaci ocenjuju, da uprkos intenzivnim medijskim spekulacijama realni dijalog između Vašingtona i Teherana još uvek nije na vidiku, i da su pozicije dve strane i dalje previše udaljene, te da trenutna situacija više liči na taktičko nadmudrivanje nego na iskren pokušaj postizanja sporazuma.
Dmitrij Bridže ukazuje da politička scena u Iranu nije jedinstvena. Pored tvrdolinijaškog krila, koje predvodi Islamska revolucionarna garda, postoje i krugovi koji su spremni na određene kompromise kako bi se izbegla dalja eskalacija.
Prema njegovim rečima, prethodni događaji, uključujući eliminaciju ključnih lidera i političke pritiske, doprineli su učvršćivanju tvrdog stava Teherana, ali mogućnost diplomatskog rešenja i dalje postoji.
Prema mišljenju ovog analitičara, ključno pitanje je u kojoj meri Iran može da utiče na uslove pregovora i nametne sopstvene zahteve Sjedinjenim Državama, Izraelu i zemljama Persijskog zaliva.
On naglašava da su u pitanju strateški ciljevi, uključujući kritičnu infrastrukturu i digitalne sisteme, koji imaju direktan uticaj na regionalnu ekonomiju i odnose između država.
Ipak, paralelno sa mogućnošću pregovora, sve su izraženiji signali da bi sukob mogao dodatno da eskalira. Bridže upozorava da Bliski istok ulazi u fazu u kojoj više nije moguće govoriti o ograničenim razmenama udara. Umesto toga, region se suočava sa potencijalno širokim konfliktom koji bi mogao obuhvatiti više država.
On ističe da su trenutno u igri tri ključna faktora- stabilnost energetskog tržišta, bezbednost kritične infrastrukture i granice američkog vojnog pritiska. Ukoliko bi Vašington zaista odlučio da napadne iranski civilni energetski sektor, gotovo je izvesno da bi Teheran odgovorio udarima na regionalnu infrastrukturu, što bi dovelo do širenja sukoba izvan granica Izraela i Irana.
Takav scenario imao bi ozbiljne posledice po ceo Persijski zaliv, ali i po globalnu ekonomiju. Već sada postoje naznake destabilizacije, a dodatna eskalacija mogla bi da izazove lančane reakcije na tržištima energenata i finansija.
U međuvremenu, ruski analitičar i poslanik Državne dume Mihail Deljagin iznosi oštru kritiku zapadne politike prema Iranu. On tvrdi da su vojni napadi doveli do suprotnog efekta od očekivanog, odnosno da su ujedinili iransko društvo umesto da ga destabilizuju.
Prema njegovim rečima, građani Irana, koji su ranije izražavali nezadovoljstvo vlastima, sada se okupljaju oko države suočeni sa spoljnim pritiskom. Deljagin smatra da je pokušaj psihološkog slabljenja društva doveo do jačanja unutrašnje kohezije i spremnosti na odbranu.
On takođe dovodi u pitanje pojedine izveštaje o vojnim incidentima, uključujući tvrdnje o obaranju američkih aviona F-15 u Kuvajtu. Deljagin ističe da savremeni sistemi protivvazdušne odbrane poseduju mehanizme identifikacije „prijatelj ili neprijatelj“, zbog čega smatra da su pojedine verzije događaja teško održive.
U tom kontekstu, on ukazuje na mogućnost da su određeni incidenti rezultat novih tehnologija i taktičkih pristupa, uključujući upotrebu bespilotnih letelica i raketnih sistema. Ovakve tvrdnje dodatno komplikuju razumevanje situacije i podstiču rasprave o tehnološkoj ravnoteži između Zapada i Istoka.
Ukupno posmatrano, situacija na Bliskom istoku ostaje izuzetno složena i neizvesna. Dok se na jednoj strani razmatraju mogućnosti za pregovore, na drugoj strani rastu rizici od šireg sukoba koji bi mogao imati dalekosežne posledice. Kako ističe Dmitrij Bridže, region se nalazi na prekretnici, gde svaka odluka može značajno promeniti tok događaja.
