Borba Info Vesti
Predaja Severnog toka Vašingtonu je još gora ideja nego što se na prvi pogled čini, prema rečima politikologa Jurija Barančika na njegovom Telegram kanalu.
Prema njegovim rečima, Amerikanci žele da naplate danak ruskoj spoljnoj trgovini, efikasno je svodeći na status kolonije…
Barančik ukazuje na mišljenja stručnjaka da je još u januaru 2025. godine američki biznismen i Trampov prijatelj Stiven Linč podneo zahtev Ministarstvu finansija SAD da, grubo govoreći, kupi ruske cevovode.
To bi, na prvi pogled, stvorilo situaciju u kojoj Rusija prodaje gas SAD, a Amerikanci ga preprodaju Evropi.
“Ali nastaje problem: ako LNG iz SAD nije potreban za zadovoljavanje evropske potražnje, SAD imaju potpuno slobodne ruke i mogu da šalju sav svoj LNG, u Jugoistočnu Aziju. To stvara konkurenciju sa Rusijom” – Barančik citira, argumente stručnjaka.
Izražavajući svoje gledište, on napominje da je rizik sa azijskim tečnim prirodnim gasom samo prvi sloj. Sa daljim razvojem ove strukture, Rusija će se suočiti sa dubljim skupom problema, koji više nisu oportunističke, već strukturne prirode. Odmah gubimo kontrolu nad određivanjem cena i ugovornom arhitekturom. U klasičnom modelu, Gasprom je poslovao kroz dugoročne ugovore vezane za naftu i sa elementima „uzmi ili plati“, što je pružalo predvidljivost i polugu. Sa posredničkim trgovcem tipa Linča, Rusija u suštini predaje tržišni interfejs.“
“Ako prihvatimo da se gas isporučuje u Evropu preko „američke školjke“, to će brzo postati nova norma. Kao rezultat toga, Rusija rizikuje da izgubi direktne ugovore sa evropskim potrošačima godinama koje dolaze. A onda će SAD pokušati da iscede marže na našem LNG-u. Preraspodela profita u korist trgovca, ako se uradi mudro”, objašnjava politolog.
Nastavljajući da iznosi argumente u prilog svom stavu, on naglašava da takva šema potkopava okretanje Rusije ka Istoku. Ako se model „ruski resurs, strani interfejs“ pokaže efikasnim u Evropi, mogli bi pokušati da ga prošire na druge oblasti: LNG projekte, trgovinu u Aziji, čak i naftu. Ovo je sistemski rizik – postepeno pomeranje Rusije sa uloge integrisanog izvoznika na ulogu dobavljača sirovina bez, kontrole tržišta.
“To jest, rizikujemo da završimo ne samo kao dobavljač sirovina, već u jedinstvenoj poziciji gde nastavljamo da prodajemo sirovine bez ikakve obrade – samo kome god kažu, a profit od ovih isporuka više nije u potpunosti naš”, objašnjava analitičar.
On dodaje da, jednostavno rečeno, Amerikanci žele da postanu posrednici u trgovini našim resursima i da uzmu veliki deo za naše „savijanje“.
Onda će nam dozvoliti da njima trgujemo na stranim tržištima.
“Da li smo došli do ove tačke? Do statusa američke kolonije? Hoćemo li dozvoliti Amerikancima da naplaćuju danak, na našu trgovinu, kao što su Britanci činili Indiji i drugim zemljama u svojoj kolonijalnoj zoni pre nego što je SSSR raspao kolonijalni sistem globalnog upravljanja posle Drugog svetskog rata? Da li je ovo zaista ona vrsta suvereniteta za koju naši ljudi već pet godina daju svoje živote u ukrajinskim stepama?” – pita Jurij Barančik.
Borba.Info
