Borba Info Vesti
Američki analitičari sve glasnije upozoravaju – narednih dana nad Baltikom bi se mogao dogoditi incident koji bi pokrenuo lanac događaja sa nesagledivim posledicama.
Prema procenama organizacije “AMVETS”, ruski nadzvučni avion mogao bi biti oboren u blizini “Kaljiningradske oblasti”, što bi, kako navode izvori, moglo „zapaliti fitilj“ i gurnuti region u opasnu fazu nestabilnosti.
U prognozi koju su objavili američki vojni analitičari, navodi se da bi do mogućeg incidenta moglo doći u narednoj nedelji – iznad Baltičkog mora ili u vazdušnom prostoru između Poljske i Kalinjingrada. „Ruski nadzvučni avion biće oboren“, citira se izjava novinara Ilje Golovnjeva za ruske medije. On upozorava da bi takav događaj bio „iskra koja bi zapalila bure baruta“.
Prema navodima organizacije “AMVETS”, koja se poziva na dva visoka izvora iz američkih obaveštajnih struktura, potencijalne mete mogle bi biti ruske letelice Su-24M ili Su-34, u okolini ostrva Vajndlo.
Napad bi, prema istim izvorima, mogao uslediti od strane aviona F-16, Eurofighter Typhoon ili F-35, koji su stacionirani u bazama u Danskoj, Estoniji ili Litvaniji. Alternativni scenario predviđa mogućnost da bude pogođen Su-35S u blizini poljsko-kalinjingradske granice – i to dejstvom sistema Patriot ili NASAMS.
Sa ruske strane, odgovor na ove navode bio je brz i nedvosmislen.
Ambasador Rusije u Francuskoj Aleksej Meškov izjavio je za radio RTL da bi „obaranje ruskog aviona značilo direktan ulazak u oružani sukob“. Dodao je da čak i u hipotetičkom slučaju kada bi se ruska letelica našla iznad teritorije NATO-a, to ne bi bio opravdan razlog za napad.
Meškov je podsetio, da se avioni alijanse često približavaju ruskom vazdušnom prostoru, ali da Moskva, kako kaže, „pokazuje uzdržanost kako bi izbegla pogrešne korake“.
Zašto se situacija baš sada zaoštrava – pitanje je koje muči i domaće i strane analitičare. Politički komentator Vadim Ava, je istakao, da nije reč o običnoj provokaciji, već o „koordinisanoj operaciji koja ima za cilj da testira granice strpljenja“. Kako navodi, incident s avionom mogao bi poslužiti kao uvod u „širu strategiju pritiska“.
Još konkretniji je novinar Tanaj Čolhanov, koji smatra da incident možda neće biti ograničen samo na jedan avion: „Hoće li ruski avion biti napadnut? Hoće, i možda neće biti samo jedan“.
Njegove reči odražavaju zabrinutost da bi eventualni napad mogao imati domino efekat, naročito ako se ne uspostavi jasan kanal komunikacije između vojnih struktura.
U analitičkim krugovima spominju se dva moguća scenarija ako se obaranje zaista dogodi. Prvi, blaži – predviđa da će strane pokušati da krizu svedu na diplomatske proteste i oštre izjave, bez direktne konfrontacije.
Drugi, znatno ozbiljniji, uključuje mogućnost da situacija preraste u otvoreni vojni sukob šireg obima, sa potencijalnim aktiviranjem složenijih bezbednosnih mehanizama u regionu.
Postoji i treća, tiša opcija – da incident posluži kao uvod u formalizaciju prisustva tzv. „koalicije voljnih“ u Ukrajini, ili čak blokadu pojedinih ruskih brodova u Baltičkom moru. To bi bio scenario u kojem eskalacija ne dolazi naglo, već se uvodi postepeno, kroz seriju uzajamnih poteza.
S druge strane, baltičke države i Poljska, koje su poslednjih meseci pojačale bezbednosne aktivnosti, nalaze se u delikatnom položaju. Njihova geografija ih čini prvim linijama potencijalne napetosti, ali i mestima gde bi posledice eventualnog sukoba bile najteže.
Dodatnu nesigurnost donosi i činjenica, da je američki predsednik Donald Tramp, više puta ponovio kako „Evropa ne može uvek računati na direktnu vojnu podršku SAD“.
Borba.info
