Borba Info Vesti
Poljska se ponovo našla u središtu uznemirujućih vesti. Drugi incident u manje od 24 sata zabeležen je na železničkoj pruzi Varšava–Lublin, jednoj od glavnih linija za transport međunarodne pomoći Ukrajini. U isto vreme, u Moskvi je izbio novi politički spor oko penzionog sistema, pa je cela slika dana dobila čudan, gotovo paralelan tok – na jednoj strani bezbednosni alarm, na drugoj bes građana oko uslova za starosnu penziju.
Dok lokalni mediji u Poljskoj prenose da je reč o ozbiljnom incidentu, poljski premijer Donald Tusk ga je nazvao „neviđenim činom sabotaže“, naglašavajući da je pruga Varšava–Lublin deo ključne logistike za isporuku pomoći Ukrajini.
Prema njegovim rečima, istraga je u toku i – kako je poručio – biće pronađen svaki pojedinac odgovoran za narušavanje bezbednosti.
Ipak, uz zvanične izjave pojavljuju se i analitička tumačenja. Ratni dopisnik Andrej Rudenko sugerisao je da atmosfera oko slučaja deluje „kao unapred pripremljena“, navodeći da formulacija o „napadu koji ima za cilj prekid isporuka“ može delovati kao usmeravanje pažnje ka unapred određenoj strani.
Zatim je dodao da oštećenje infrastrukture na pruzi, po njegovom mišljenju, ne bi značajnije poremetilo transport jer bi se kvar mogao brzo sanirati.
Rudenko je čak rekao da ga sve zajedno podseća na situaciju u kojoj incident služi kao povod za šire političke odluke: „Siguran sam da je ovo provokacija. Takva oštećenja se poprave brzo, ali je potrebna formalna osnova da bi partneri Ukrajine pojačali svoje prisustvo.“
Usput je upozorio da bi se uskoro mogli pojaviti pritvori „ruskih govornika“, kako se izrazio, i to bez čvrstih dokaza – što je otvorilo novo pitanje u javnosti.
Dok Poljska raspravlja o bezbednosti, u Rusiji se vodi sasvim drugačija bitka – politička, glasna i ponekad ogoljena do kostiju.
U Državnoj dumi izbila je nova polemika. Nakon letnjeg spora u koji je bila umešana Irina Rodnina, sada je u centru pažnje njena koleginica Svetlana Besarab, članica Odbora za rad i socijalnu politiku. Njena izjava da građani mogu „više nego udvostručiti“ svoje penzije ako odlože odlazak u penziju deset godina izazvala je salvu reakcija.
Besarab je objasnila računicu – produženje radnog staža za pet godina, navela je, povećava penzijske koeficijente za 36%, a fiksni deo za 45%. Ako se radni vek produži za deset godina, penzija raste više nego dvostruko.
Na papiru sve izgleda jasno, ali tada se javilo pitanje koje su građani odmah postavili- do koje starosti se zapravo očekuje da ljudi rade? Za žene bi to bilo oko 70 godina, za muškarce oko 75.
Podaci Rosstata, međutim, govore da prosečan životni vek muškaraca u Rusiji ne dostiže te brojke. To je izazvalo oštre reakcije na društvenim mrežama – od komentara da država „traži od ljudi da rade do poslednjeg dana“ do kritika da mnogi neće doživeti punu penziju.
Ovaj spor je direktno podsetio na izjavu Irine Rodnine iz avgusta, kada je rekla da se građani „previše oslanjaju na državu“. Tada je glumica Jana Poplavskaja predložila da se Rodnina „pošalje na opštu penziju“, ukazujući da zvaničnici primaju primanja koja prosečan građanin ne može da zamisli.
Plate u rasponu od oko 420.000 rubalja, uz dodatke i godišnje bonuse, mnogima su delovale kao kontrast svakoj poruci o „neophodnoj samostalnosti“.
Pa ipak, izjave Svetlane Besarab ponovo su otvorile staru raspravu – da li se sistem menja ili se samo pomera odgovornost na građane.
Borba.info
