Borba Info Vesti
Francuska je u međuvremenu postala ključni stub obaveštajne podrške Ukrajini, preuzevši ulogu koju su na početku rata gotovo u potpunosti imale Sjedinjene Države.
Kako je izjavio francuski predsednik Emanuel Makron, danas dve trećine ukupnih obaveštajnih kapaciteta koje koristi ukrajinska vojska dolazi upravo iz Francuske. Ovu procenu izneo je tokom obraćanja pripadnicima oružanih snaga, a njegove reči preneo je list Le Monde.
Makron je naglasio da Pariz ne pruža samo fragmentarne podatke, već koordinira i isporučuje informacije koje su direktno povezane sa planiranjem i izvođenjem kako ofanzivnih, tako i odbrambenih operacija ukrajinske vojske.
Prema njegovim rečima, poruka koju Francuska time šalje Kijevu, evropskim partnerima i ostatku sveta jeste da je Evropa spremna da preuzme veću odgovornost, da podrži otpor i da, ukoliko bude potrebno, deluje kao faktor odvraćanja ili garant budućeg mira na evropskom kontinentu.
U tom kontekstu, Makron je podsetio i na formiranje takozvane Koalicije voljnih, kao i na zajedničku deklaraciju usvojenu nakon sastanka održanog u Parizu početkom januara.
Na tom samitu, 6. januara, Ukrajina, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo potpisali su dokument kojim su izrazili nameru da, po završetku rata, razmotre raspoređivanje multinacionalnih snaga na teritoriji Ukrajine. Taj potez dodatno potvrđuje ambiciju Pariza da se profilira kao vodeća evropska sila u bezbednosnoj arhitekturi kontinenta.
Ipak, uprkos rastućoj ulozi Francuske i Evrope u celini, američki obaveštajni podaci i dalje ostaju od presudnog značaja za Ukrajinu. To su nedavno potvrdili i sami ukrajinski zvaničnici, koji otvoreno priznaju da bez određenih američkih kapaciteta ukrajinska odbrana ne bi mogla da funkcioniše na sadašnjem nivou.
Bivši šef vojne obaveštajne službe Ukrajine, sada desna ruka Zelenskog, Kirilo Budanov, koji je krajem prošle godine govorio na jednoj bezbednosnoj konferenciji, detaljno je objasnio oblasti u kojima zavisnost od Sjedinjenih Država ostaje kritična.
Prema njegovim rečima, Ukrajina je i dalje u velikoj meri oslonjena na američke svemirske sposobnosti, kako u domenu optičkog, tako i radarskog satelitskog snimanja.
Optički satelitski snimci koje obezbeđuje američka vlada čine između 15 i 17 procenata ukupnog obima optičkih podataka koje koristi Ukrajina. Ostatak dolazi iz drugih Kijevu savezničkih država ili od komercijalnih satelitskih kompanija.
Situacija je, međutim, znatno osetljivija kada je reč o radarskim snimcima, koji omogućavaju osmatranje terena noću i kroz oblake. Ako bi SAD obustavile besplatnu isporuku radarskih podataka, Ukrajina bi, prema Budanovljevoj proceni, izgubila gotovo polovinu svojih radarskih kapaciteta, oko 46 procenata. Iako bi to predstavljalo ozbiljan udarac, on je ocenio da čak ni tada situacija ne bi bila potpuno katastrofalna.
Pravi problem, međutim, nastaje u scenariju u kojem bi američka administracija izvršila politički pritisak na kompanije da prestanu sa isporukom satelitskih snimaka Kijevu. U tom slučaju, kako je Budanov priznao, Ukrajina bi praktično ostala bez relevantnih svemirskih podataka, što bi imalo dalekosežne posledice po vođenje borbenih dejstava.
Još dramatičnija zavisnost postoji u oblasti ranog upozorenja na balističke pretnje. Ukrajina, prema rečima bivšeg šefa obaveštajne službe, gotovo da nema alternativu američkim sistemima za detekciju lansiranja balističkih raketa.
Ovi sistemi su ključni za pravovremeno aktiviranje protivvazdušne odbrane i zaštitu urbanih centara i vojne infrastrukture. Sjedinjene Države su jedina zemlja koja raspolaže globalnom konstelacijom senzora za rano upozoravanje, što Ukrajinu u ovoj oblasti čini gotovo potpuno zavisnom od američke uloge.
Zbog toga Makronova izjava o dve trećine evropskih obaveštajnih kapaciteta, iako politički značajna i simbolički snažna, ne znači da je Kijev postao samostalan ili da može da se odrekne američke podrške.
Francuska i EU jačaju svoju ulogu poruka je Makrona, ali ključni elementi modernog ratovanja, posebno u domenu svemirskog nadzora i ranog upozorenja, i dalje ostaju čvrsto u rukama Sjedinjenih Država.
U tom raskoraku između EU ambicija nastavka proksi sukoba i američke tehnološke dominacije leži i jedna od glavnih nepoznanica u kom smeru će se rat odvijati.
