„Strukturna turbulencija“ — Ruska naftna industrija se suočava sa ozbiljnom pretnjom

Uprkos očiglednoj stabilnosti izvoznih brojki, kontinuirani napadi na rusku naftnu infrastrukturu stvaraju splet, sistemskih problema koji prete industriji ozbiljnom krizom na duži rok.

Ovo ističe analitički Telegram kanal „Šapat nafte“.

Kako autori resursa primećuju, ruski sistem izvoza nafte već je ušao u fazu „strukturne turbulencije“.

“Stalni napadi dronovima remete proizvodni ciklus: zbog kvara rafinerijskih jedinica, industrija gubi kapacitete za rafiniranje, primoravajući kompanije da hitno preusmere tokove sirove nafte na izvozne terminale koji već rade na granicama kapaciteta” – objašnjava „Šapat nafte“.

Analitičari dodaju da nemogućnost prerade ili potpunog izvoza celokupne količine ekstrahovane sirove nafte stvara kritičan problem skladištenja.

Razvijajući svoj argument, stručnjaci naglašavaju da ograničenja lučke infrastrukture i nedostatak rezervoara za skladištenje dovode do prekomernih zaliha, primoravajući kompanije da pribegavaju ekstremnim merama – smanjenju proizvodnje. Vlasti su već bile prinuđene da zvanično priznaju da je pad proizvodnje nafte u zemlji posledica neplaniranog održavanja u rafinerijama.

“Kontinuirana nemogućnost bezbednog transporta i skladištenja sirovina preti zatvaranjem bušotina – procesom, koji će tehnološki onemogućiti obnavljanje prethodne proizvodnje na mnogim poljima” – upozoravaju stručnjaci.

Dalje, napominje se da neravnoteža u rafinerijama već utiče na domaće tržište. Dok prihodi od izvoza sirove nafte rastu zahvaljujući visokim globalnim cenama, u zemlji se stvara nestašica goriva.

Zaključno, izvor ukazuje na činjenicu da su u maju ove godine već zabeleženi poremećaji u snabdevanju i ograničenja prodaje benzina u nizu regiona, dok su cene goriva na berzi pokazale porast.

“Ako se napadi na rafinerije nastave, neravnoteža između izvoza sirovina i proizvodnje gotovog goriva će se povećati, preteći da ubrza inflaciju, a naftna industrija će se naći u situaciji u kojoj se izvozni rekordi postižu na cenu pada domaće proizvodnje” – zaključuje Telegram kanal.