Evropa bi da udari Britaniju — gde je najjača! – Ima li London odgovor!?

Evropa smatra da britanski filmovi i serije negativno utiču na promovisanje evropskih sadržaja i kulturnu raznolikost.

Političkom odlukom Evropa pokušava da suzbije kulturološki uticaj Velike Britanije i zapravo potvrđuje značaj te kulture, ali i kolika je kontrola medija.

Ovo je vrsta cenzure, kažu sagovornici Sputnjika komentarišući nameru Brisela da smanji količinu britanskog televizijskog i filmskog sadržaja koji se prikazuje u Evropskoj uniji.

S obzirom da je Velika Britanija izašla iz EU, Brisel smatra da je količina njenog televizijskog i filmskog programa na medijskim i striming servisima poput „Netfliksa“ i „Amazona“ neproporcionalno velika u odnosu na „evropsku televiziju“, ali i da taj program ne bi trebalo da se kvalifikuje kao „evropsko delo“.

Evropa smatra da britanski filmovi i serije negativno utiču na promovisanje evropskih sadržaja i kulturnu raznolikost.

Najdalje u pokušaju smanjenja uticaja britanske „meke moći“ otišla je Francuska, koja traži da „evropska produkcija“ čini čak 60 odsto naslova na striming kanalima.

Evropa protiv meke moći Britanije

Stručnjaka za medije i nove tehnologije dr Mirka Stojkovića pitali smo zašto EU toliko smetaju kanali za „skidanje“ serija, kada gledalac 21. veka na internetu može da pronađe šta god poželi.

On kaže da svako ko se bavi medijima, zna da je i u vreme najdostupnijih sadržaja važno imati neku vrstu megafona.

„Internet je rasut, ima mnogo različitih izvora koji se stalno relativizuju, stalno se govori da nisu dovoljno dobri i tačni. Ljudima je potrebno da imaju neku vrstu medijskog autoriteta, da dođu na jedno pojilo. Takvo jedno pojilo je recimo pomoglo Trampu da bude izabran, a zove se ’Foks‘“, objašnjava on.

Stojković ističe da je britanska kultura važna za ceo svet iz različitih razloga, ali da su jasni i razlozi zašto Evropa želi da smanji njenu meku moć.

„U vreme kada ’umiru‘ nacionalne države, a mnogi bi želeli da dokažu da je njihovo vreme prošlo, jasno je da mora da se zameni zastava pod kojom se ljudi za nešto bore, ona postaje određeni kulturološki aspekt, a on se promoviše kroz medije.

Dugoročno gledano, ovo je za njih važna stvar koju su sa razlogom prepoznali u EU, da bilo kakvo formiranje zajedničke oblasti podrazumeva i formulisanje nečega što je zajednička kultura.

Ona može da ima oblik multikulturalnosti, kao u Americi, ali u nju su dolazili ljudi iz celog sveta, a u Evropi su ipak te kulture bliže jedna drugoj, a gravitacioni je uticaj britanske na kojoj smo i mi odrasli“, kaže Stojković i dodaje da su svi njegovi omiljeni bendovi britanski, kao i većina filmova.

Imperijalna svest i u kulturi

Šta zapravo pokušava da ugasi Evropa ukidanjem britanskog programa, odnosno čega se odriče, za Sputnjik objašnjava dr Aleksandar S. Janković, profesor Fakulteta dramskih umetnosti, čovek koji je doktorirao na britanskoj popularnoj kulturi.

On kaže da je nekadašnja imperijalna sila svoje stanovništvo navikla da je carstvo u kome sunce nikada ne zalazi.

Ta sintagma prelila se na kulturu i način života i u postimperijalizmu. Kultura sklona stilizaciji, prelila se na ceo svet, a njen najvažniji produkt, kada je u pitanju popularna kultura, jesu Bitlsi.

„Sasvim je prirodno da do dana današnjeg taj kulturni imperijalizam ima neshvatljiv kvalitet.

Čini se da je ova neočekivana vest više recidiv Bregzita, tj. ponašanja uvređene devojke Evrope koja je raskinula sa dečkom i sada na neki način najavljuje svoje ponašanje“, kaže Janković.

„Jezik“ kao oružje

On dodaje da postoje i druge kvalitetne televizijske serije, poslednjih godina stižu iz Rumunije, iz Litvanije, ali da je suština britanske kulture njen prepoznatljiv „jezik“, uvek ćemo nju odabrati, kao što imamo više empatije za nesreće u zemljama Evrope koje poznajemo, nego za one u Aziji, Africi ili Bliskom istoku.

„Ona je civilizacijska tekovina koja, zahvaljujući kulturi otkazivanja (Cancel culture) ili jednoj novoj idealnosti, dobija težinu, valer, koji se meni, nažalost, ne sviđa, ali to ne znači da ću manje uživati u dominantnom sadržaju britanske kulture.

Britanija je i danas superiorna kada je u pitanju muzika, televizijske serije, ali i film, posebno ako uzmemo u obzir da se pojavio novi britanski talas, talas novih reditelja koji je inverzivan kada su u pitanju nacije i rase koje žive u Britaniji, ali samo doprinosi nečemu što smo znali već nekoliko stotina godina“, kaže Janković.

On se posebno osvrnuo na opasku da britanski filmovi i serije negativno utiču na promovisanje evropskih sadržaja, odnosno kulturnu raznolikost u okviru Evropske unije.

„Uzmimo paradigmu, a to su Bitlsi koji su u svoj rad uneli sve kulture kojima su se bavili. Cela Komonvelt kultura se ogleda u muzici i uticajima Bitlsa, od Indije, pa do same klasike kada je u pitanju ozbiljna muzika i diverzitet romantičarskih pesnika 18. veka.

Sama britanska kultura je multi-kulti, kada pogledamo sve stanovnike Komonvelta koji su bili deo britanskog carstva, oni jesu Britanija, ali Britanci nisu isključivo Englezi, Škoti i Irci, Velšani, već je to upravo diverzitet. To je vidljivo, kad pogledate samo ’Grejam Nortonov šou‘, koji gledam svake nedelje, tačno vidite presek kulture, nije strogo nacionalna, bela, već se vidi koliko je Britanija diverzitet“, ističe Janković.

Sve se radi zbog novca

Stojković kaže da se sve pre svega radi zbog novca, ali da šira slika ovog, kako kaže, zanimljivog fenomena, koji se tiče moći masovnih medija, nije povezana samo sa njim, već i sa ocem PR-a Edvardom Bernajzom. On je kao blizak rođak Sigmunda Frojda od njegovih teorija napravio medijsko oružje.

Prvi je uverio Amerikance zašto ulaze u Prvi svetski rat, zatim je učestvovao u više predsedničkih kampanja, savetovao prve ljude SAD i postavio temelje modernog advertajzinga, jer je znao kako da svojim znanjem kontroliše ljude, pa čak i lansirao feminizam uz pomoć reklame za cigarete.

„Interesantno je da ovaj rođak Sigmunda Frojda ima i mlađeg bliskog rođaka Marka Bernajza Randolfa, koji je osnovao ’Netfliks‘.

Na sličan način na koji je stariji Bernajz uticao na javno mnjenje kroz svoje kampanje, u to vreme preko radija, a kasnije preko televizije, tako je on dohvatio novi medij, strimovanje serija, kombinaciju onoga što je bilo nekad, s onim što nastaje danas i ima vrlo jasnu agendu, koja je pre svega ideološka, koja se promoviše kroz ’Netfliks‘“, kaže Stojković.

Može li London da odgovori

Janković dodaje da Evropa ovim poglavljem pokušava da se redefiniše, a upitan kakav bi mogao biti britanski odgovor na mere Saveta Evrope, za Sputnjik kaže da ne želi da se bavi nagađanjima, jer još ne znamo kako će se ova agenda realizovati, ko će o njoj odlučivati i kako će taktički izgledati.

„Ja da sam Velika Britanija, rekao bih, baš me briga. Svesni smo svog uticaja i svoje snage, radite šta god hoćete“, zaključuje Janković.

Sputnik

Check Also

EVGENIJI SATANOVSKI: BIĆE VELIKOG RATA!

Evgenij Satanovski je siguran da će evropske zemlje rasti i širiti sve vrste sujeverja, sekti, …