Šrinkflacija, trik u prodavnicama, na koji nemate pravo žalbe!

Suočeni sa rastom troškova proizvodnje, skupljih sirovina i energenata, mnogi proizvođači su se poslednjih godina suočili s dilemom – kako povećati cenu, a smanjiti rizik od pada prodaje?

I mnogi su pribegli rešenju koje nije protiv zakona, ali jeste nepoštena praksa, bar sa stanovišta potrošača – pakovanje ostane isto, gramaža se smanji, cena ne menja ili se neznatno poveća.

Reč šrinkflacija zvuci komplikovano ali pojava koju ta reč predstavlja je vrlo jednostavna i odavno poznata potrošačima u Srbiji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Reč je o mršavljenju, tj. o smanjenju gramaže u pakovanju proizvoda.

Tako, na primer, čokolade više nemaju 100 grama, nego 90 ili 80, jogurt se smanjio sa 200 mililitara na 180. I iako je količina manja, cena je ista ili viša.

I dok je u početku bila očigledna kod osnovnih životnih namirnica, šrinkflacija danas “jede” gotovo sve proizvode. Promene je pretrpeo čak i toalet-papir, pa i porcije u restoranu.

Posredan način da proizvod poskupi

Upravo zbog navike, kupci retko obraćaju pažnju na deklaraciju, a na njoj mora da se navede tačna količina.

I sve dok je tako, zakon je jasan – kazne nema. Ipak, potrošači takvu praksu doživljavaju kao prevaru.

– Ovo je posredan, perfidan način da proizvod poskupi.

Potrošači su i te kako uočili pojavu, izuzetno negativno reaguju.

Redovno nas pitaju da li je sve u skladu sa zakonom, primetili su da je smanjena gramaža, a da je cena ista i to utiče na njihov budžet, jer za isti novac mogu da kupe znatno manju količinu proizvoda – ukazuje Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

“Mršavljenje” pakovanja je, ukazuju ekonomisti, jedan od načina da se preduzeće bori sa inflacijom i rastom troškova.

Istraživanja pokazuju – potrošači manje reaguju na smanjenje ambalaže nego na povećanje cene.

Sve krenulo od Švajcaraca

– S jedne strane proizvođač ima velike troškove, sa druge opada kupovna moć i to je pokušaj, mada postoje drugi načini.

Proizvođači mogu da uvedu veća, ekonomičnija pakovanja, porodična pakovanja, vezana, mogu da uvedu proizvode koji imaju niže troškove i niži kvalitet i to bi bilo mnogo transparentnije, a ovo se manje primećuje – ističe profesorka Ekonomskog fakulteta Mirjana Gligorijević.

Jedan od najuočljivijih primera šrinkflacije dogodio se 2016. godine. Tada je čuveni švajcarski brend smanjio gramažu, a razmak izmedu čokoladnih planinskih vrhova se povećao.

Pakovanje je naizgled ostalo isto.

Kurir/RTS

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE