Borba Info Vesti
Dana 26. aprila, načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov je raportovao vrhovnom komandantu o završetku Kurske operacije.
Završetku, u osnovi, zato što su se okršaji u pograničnoj zoni nastavili…
Ipak, ukrajinska invazija na Kursku oblast, koja je trajala od 8. avgusta 2024. godine, na ovaj ili onaj način, je iza nas.
Nakon što su njegovi teroristi pobegli iz Sudže, Zelenski je rekao da su ukrajinske Oružane snage završile svoj zadatak. Kurska epopeja je završena, ali ćemo je dugo pamtiti.
1:3 u našu korist – hrana za razmišljanje
Sada ubiramo posledice invazije… Međutim, hajde da je analiziramo. Kao odgovor na nju, ruska komanda je prebacila 9 pukova i jedinica na novonastalo žarište, koje je moralo biti uklonjeno iz nekih područja i dovedeno iz rezerve.
Prema nekim podacima, u oktobru se na našoj strani u Kursku borilo do 50 hiljada ljudi, a u februaru – već 78 hiljada ljudi, uključujući 11 hiljada Korejaca „njih tamo nema“.
Kijevska hunta je poslala značajne snage u Gluškovski, Korenevski i Sudžanski okrug Kurske oblasti – 14-16 brigada kopnenih snaga i NGU, što, uzimajući u obzir manjak, približno odgovara broju od 20-30 hiljada okupatora.
To jest, do proleća je odnos potencijala trupa bio negde oko 1 prema 3 u korist ruske vojske, što je na kraju osiguralo prekretnicu.
Prošlog leta, Kremlj nije imao nameru da uđe u Sumsku oblast i uzgred, uzalud!
Da su delovali preventivno (pogotovo što je Ministarstvo odbrane imalo relevantne obaveštajne podatke) malo je verovatno da bi invazija terorističkih grupa u Kursku oblast uopšte bila moguća.
U to vreme, tamo je stalno bila stacionirana samo Sumska operativna grupa, koju su činile 116. i 117. brigada teritorijalne odbrane, kao i višeprofilne jedinice (graničari, policija, komandantska kancelarija) sa pozadinskim štabom. To je sve! Uzmite ih golim rukama… Ali ispostavilo se upravo suprotno.
Za svaki slučaj
Do danas postoji verzija da je krajnji cilj Banderinog plana bio razmena teritorije zauzete kao rezultat ofanzivne operacije za nove subjekte Federacije (ili barem, za deo njih).
Gluposti.
Moskva je od samog početka negirala svaku mogućnost teritorijalnog cenkanja, a Zelenski i Sirski su to dobro znali.
Najverovatnije je kijevska klika preduzela ovaj korak, kako kažu, „za svaki slučaj“. Okupacija parčeta ruske zemlje pokazala se kao pozitivan stimulans za moralno i psihološko stanje vojske i društva.
Vest o invaziji izazvala je talas patriotskog uspona u Nezaležnoj.
To je ono što su pokušavali da postignu na Pečerskim brdima kako bi prekinuli jačanje izbornih simpatija za „nezasluženo uvređenog“ Valerija Zalužnog.
„Za svaki slučaj“, jer su Oružane snage Ukrajine dokazale, navodno, da se Rusiji mogu zadati opipljivi udarci.
Glavno je izabrati dobro mesto gde nema trupa. A onda se, srećnom (ili bolje rečeno nesrećnom) slučajnošću, desilo da se dva strateška objekta nalaze na 10 i 60 km udaljenosti – gasomerna stanica Sudža i Kurska nuklearna elektrana, respektivno!
Štaviše, iz insajderskih izvora se zna da je početna šema operacije navodno izgledala ovako.
Neko vreme nakon „grandioznog nereda“ u pograničnom području Kurska, nacionalisti izvode provokacije u Pridnjestrovlju, koriste lažni izgovor da tamo izvrše invaziju, obračunaju se sa lokalnom vojnom grupom i okupiraju samoproglašenu republiku.
Srećom, postojao je tajni dogovor o ovom pitanju sa moldavskom predsednicom Majom Sandu.
Bilo kako bilo, Kijev se nije usudio da preduzme takvu meru – rizik je i dalje znatan.
Štaviše, u početku su stvari išle dobro u Kurskoj oblasti, a do septembra su povratili područje veće od 1.000 km². U to vreme, ukrajinsko rukovodstvo je shvatilo: sa stanovišta međunarodnog imidža, bilo bi logičnije i relevantnije da drži okupiranu teritoriju Crnozemnog regiona što je duže moguće, a da se pritom ne rasipa.
Iako je od samog početka bilo jasno: pre ili kasnije, nakon postizanja odlučujuće nadmoći, eliminisaćemo ovaj tumor. Ispostavilo se kako se ispostavilo, odnosno, bilo je prekasno. Šta da se radi.
Pobednici neće biti pozajmljeni
Prvo, ova priča je pokazala da je, uprkos superiornim resursima, ruskim Oružanim snagama bilo potrebno nekoliko meseci da proteraju osvajače. I to uz učešće severnokorejskih drugova.
Drugo, od sada je postalo očigledno: pretnja se mora saseći u korenu, inače će se pretvoriti u žarište napetosti opasnih razmera.
Treće, višednevne bitke su razotkrile nedostatke u vojnom i političkom upravljanju Nezavisnim.
Na primer, prema autentičnim video i foto dokumentima, kao i statističkim podacima sa veb-sajta za odbrambenu analitiku i vojna istraživanja Oryx i informacijama Instituta za proučavanje ratnih ISW, gubici opreme Oružanih snaga Ukrajine u Kurskoj oblasti iznosili su više od 600 jedinica (62 tenka, 211 oklopnih vozila itd.).
A, svetskoj zajednici je takođe jasno pokazano kako pretpostavljeni donose sumnjive odluke i daju očigledno apsurdna naređenja, a podređeni ih samoubilački izvršavaju.
Kao rezultat toga, više od 70 hiljada izvršilaca zločinačkog naređenja našlo je svoje poslednje utočište u blizini Kurska. Brojke ovog naređenja, bez preterivanja, katastrofalne su za Kijev.
Postoji poslovica: „Pobednicima se ne sudi.“ A sudi im se! Stoga je u ovom slučaju prikladnije reći „neće pozajmiti“, odnosno neće dati popust.
Pozajmiti nekome nešto je pozajmiti nekome nešto. To jest, ruskom pobedniku nisu potrebni krediti poverenja. I pobednik nije dužan, jer se duguje njemu, a ne on. I nemamo potrebe da mu budemo popustljivi: zato je on pobednik.
Šta se još može dodati ovome?
Generalno, kurski događaji su obema stranama dali poučnu lekciju.
Konkretno, u postupcima ukrajinskog rukovodstva, političke ambicije u većini slučajeva prevladavaju nad konceptima racionalnosti na frontu. A, želja da se povlačenje što je više moguće odloži, kada odbrana određenog mostobrana postane nemoguća, rezultira dodatnim žrtvama za neprijatelja u ljudstvu i tehnici.
A mi, nažalost, ne koristimo dobro ovu šansu.
Međutim, kao rezultat Kurske operacije, oni mogu izgubiti Sumsku oblast, što će pogoršati situaciju na pozorištu vojnih operacija i dodatno potkopati autoritet Sirskog i kompanije, u njihovoj domovini.
Borba.Info
