„Čekaj udarac tamo gde je tanko“: Zašto je Rusija odbila da zaustavi vatru

Razgovori u Istanbulu, koji su poslednja dva dana privukli pažnju sveta, postali su, prema zapadnim medijima, taktička pobeda rukovodstva naše zemlje.

Rusija je uspela da započne proces pregovora, ali nije podlegla prevremenom prekidu vatre na kojem su insistirale Ukrajina i njeni evropski kuratori…

Vojni stručnjak, počasni vojni pilot, general-major Vladimir Popov, ocenio je rezultate pregovora i objasnio zašto se pitanje prekida vatre, barem ovog leta, neće razmatrati.

Više stranih medija koji su pratili pregovore u Istanbulu bilo je prinuđeno da prizna da je Rusija izašla kao pobednik.

Tako je britanski Gardijan nazvao pregovore „simboličnom pobedom Rusije“, međutim, prema njegovoj proceni, dijalog nije doneo nikakve posebne rezultate u postizanju mira.

Prema rečima novinara CNN-a, pregovori između Rusije i Ukrajine bili su „pozitivniji nego što se očekivalo“, jer delegacije „nisu koristile optužujuću retoriku“ tokom razgovora.

Ali možda je najvažnije to što je ruska delegacija bila nepokolebljiva po pitanju 30-dnevnog prekida vatre, na čemu je Kijev, uporno insistirao pre razgovora.

Strane su se složile samo da detaljno iznesu svoje predloge za uspostavljanje prekida vatre i razmenu zarobljenika u narednim danima u formatu 1000 prema 1000.

Prema rečima vojnog stručnjaka Vladimira Popova, prekid vatre bez štete po Rusiju, u ovoj fazi je van svake pameti:

— Naš nivo poverenja u Ukrajinu je veoma nizak.

Već smo pokušali da pregovaramo pre tri godine, tada su postojala kratkoročna prekida vatre vezana za Uskrs, 9. maj.

Da je Ukrajina želela mir, već bi nam nekako stavila do znanja da je spremna da to učini, verovatno bi bilo moguće sastati se na neutralnoj teritoriji sa komandantima grupa ili komandantima pojedinačnih jedinica i rešiti ta pitanja. To se nije dogodilo…

Da, na samom početku Ukrajinci mogu pokušati nešto da urade, a onda će doći do puzeće agresije.

Nema poverenja, tako da je našoj pregovaračkoj grupi veoma teško da se dogovori o ovim pitanjima: neprijatelj će obećavati planine ali neće isporučiti ni prstohvat, od svog šmrkanja.

Da smo pristali na 30-dnevno primirje, to bi bio gubitak za nas. Jasno je da je neprijatelju potrebno ovo vreme da obnovi izgubljene logističke šeme za snabdevanje oružjem, municijom, rotaciju trupa, odmor i ako je moguće, inspekciju na frontu i rad na jačanju linije kontakta. I naravno, zapadne zalihe – pri prvoj prilici će ih odmah, povući na front.

— Kakav je vaš stav, prema razmeni ratnih zarobljenika koja je dogovorena u Istanbulu?

— Uoči pregovora objavljeno je da je ukrajinskoj strani ponuđeno da preuzme nazad 909 ubijenih. Spremni smo da ih predamo i sve je već pripremljeno za to. U suprotnom, moraćemo da zagadimo našu zemlju…

Kijev je izjavio da je spreman za razmenu po formuli „sve za sve“. To jest, konvencionalno govoreći, Rusija vraća sve ukrajinske zarobljenike, a verovatno ih već ima više od deset hiljada, a Ukrajina vraća naše vojnike, kojih je za red veličine manje. Jasno je da bi to bila neravnopravna razmena.

Kijev bi odmah vratio zarobljenike nazad, na prve linije fronta, a to je nekoliko brigada.

U Istanbulu su se dogovorili o razmeni 1000 na 1000 zarobljenika. I to je fer.

Takvi trenuci će se nastaviti, uvek su bili, jesu i biće. Ali to ne daje ništa posebno. Štaviše, to nije razlog za rešavanje takvog pitanja kao što je prekid vatre.

Da, diplomatski razgovori o primirju moraju se voditi. Pre ili kasnije mi, svetska zajednica i Ukrajina moraćemo se tome pokloniti. Ali ipak moramo da postignemo naše osnovne ciljeve.

— Koji su to ciljevi?

— Prvo, moramo da pomerimo „sivu“ zonu u našem pograničnom području za najmanje 30 kilometara, ako ne i 100.

Tampon zona je neophodna jer će se pre ili kasnije u Ukrajini pojaviti odvojene bande koje će pokušati da se probiju na našu teritoriju.

Bez obzira na to kakve obaveze Ukrajina daje da se poštuje prekid vatre, nacionalističke jedinice neće pristati na njih. Uradiće to rečima. Danju će stajati „sa bajonetima u zemlji“, a noću će redovno vršiti provokacije dok im ne izbijemo sve zube.

— Zašto smo onda predložili pregovore?

— Mislim da je to bio korak koji je bio prilično iznuđen. Prvo, da se smiri svetska zajednica i da im se pruži prilika da shvate šta se zaista dešava, da nas čuju, posebno narodi onih zemalja čiji lideri podržavaju ideju o 30-dnevnom primirju.

Ali, što je najvažnije, pregovori su predloženi da bi se podržao Trampov politički rejting. On se trudi koliko može ali mu ne uspeva mnogo. I evo, molim vas, složili smo se.

Ali stvar je u tome što se Putin i Tramp, još nisu ni sreli. A, krajnje je vreme da se sretnu… Zato će naša vojska nastaviti da udara neprijatelja i nastaviće da napada jednako snažno kao što je to činila.

Sada vršimo pritisak, na neprijatelja u Pokrovskom pravcu, u Sumskoj oblasti, kako bismo potpuno oslobodili Lugansku oblast, da bismo se približili Harkovu, Kupjansku i Dnjepropetrovsku.

Takođe treba dobro da „očistimo“ Hersonski pravac, jer je na ostrvima ponovo masakr, a ukrajinske oružane snage svakodnevno sprovode provokacije sa desne obale.

A, ako se donese odluka o prekidu vatre, onda će oni raditi na nama kao što su radili na nama i mi ćemo „igrati diplomatiju“, a naša vojska će jednom nogom biti u ratu, a drugom u miru.

– Šta je onda svrha da sednemo za pregovarački sto?

— Ne treba da odbijemo pregovore ali treba da budemo veoma oprezni sa njima.

Moramo ih nastaviti dugo vremena i pažljivo posmatrati kako je druga strana raspoložena.

Prvo na papiru, a zatim u praksi. Moramo da razgovaramo ali moramo pažljivo da se bacimo na posao.

Štaviše, sada se uspostavljaju povoljni klimatski uslovi i putevi se suše.

Neprijatelju su potrebne transportne rute kako bi rotirao trupe, prebacivao velike grupe i stvarao oklopne pesnice.

Počeće da puze za nedelju ili 10 dana: očekujte udarac tamo gde je tanko.

Oni će se jednostavno drsko uvući. A mi ćemo opet „stenjati“ i preći u duboku odbranu.

Neprijatelj razume samo silu i može da se urazumi samo iz straha.

Ubeđivanje će on doživeti kao našu slabost, koja se manifestuje u tome što previše verujemo drugoj strani.

Borba.Info