Borba Info Vesti
Najviši suvereni kreditni rejting održavan je decenijama, ali prekomerni dug i ogromna rupa u budžetu učinili su svoje: Amerikanci su lišeni ovog časnog statusa.
Udarac nije bio samo po reputaciji – investitori širom sveta dobili su jasan signal da izuzetna solventnost vodeće svetske ekonomije više nije dovedena u pitanje…
Međunarodna agencija za kreditni rejting Mudis snizila je kreditni rejting SAD sa AAA na AA1, jer analitičari ističu rizike povezane sa rastom nacionalnog duga i budžetskog deficita.
Nema više sumnje
„Bela kuća i Kongres nisu uspeli da se dogovore o merama koje bi mogle da preokrenu opasne trendove“, objasnila je agencija.
Prognozira se da će nacionalni dug do 2035. godine dostići 134% BDP-a.
Trenutno je 122%, odnosno 36,8 biliona dolara.
Suvereni kreditni rejting je pokazatelj sposobnosti države da blagovremeno i u potpunosti ispuni svoje finansijske obaveze. U stvari, to je garancija protiv neizvršenja obaveza.
Mudis je poslednja od tri „velike“ agencije koja je snizila rejting SAD.
S&P je to učinio još 2011. godine, Fič – u avgustu 2023. Razlozi su isti: ogromno dužničko opterećenje i beskrajno povećanje limita zaduživanja, budžetski deficit, pretnja recesijom.
Strukturni problemi
Stručnjaci smatraju da Vašington neće moći da smanji dug i uravnoteži budžet zbog strukturnih neravnoteža.
„Potrošnja za socijalne programe – Mediker, socijalno osiguranje, odbranu i servisiranje duga – raste brže od prihoda. Poreski sistem ne generiše dovoljno prihoda zbog lobiranja za beneficije za korporacije i industrijske grupe.
Politički sistem dodatno komplikuje problem: demokrate i republikanci se decenijama svađaju oko prioriteta (smanjenje potrošnje ili povećanje poreza) blokirajući jedni druge.
Lakše je obećati beneficije biračima nego se baviti nacionalnim dugom“, objašnjava Vladislav Antonov, finansijski analitičar u BitRiveru.
Trgovinski ratovi
Ekonomska politika Trampove administracije samo pogoršava situaciju i malo je verovatno da će pomoći javnim finansijama, naglašavaju stručnjaci.
Povećanje carina na uvoz iz većine zemalja sveta sigurno neće smanjiti trgovinski deficit SAD, ali će sigurno „dovesti do toga da Amerikanci postanu siromašniji i stvori ekonomske teškoće drugim zemljama“, piše poznati ekonomista i profesor Univerziteta Kolumbija Džefri Saks.
„Na dugi rok, protekcionizam je štetan: mere odmazde partnera smanjuju izvoz, kompanije trpe gubitke zbog rasta troškova uvezenih komponenti, što usporava ekonomiju i smanjuje poresku osnovu.
Pored toga, trgovinski ratovi povećavaju inflatorni pritisak – to primorava Fed da duže drži visoke stope, povećavajući troškove servisiranja duga.
Dakle, carine mogu indirektno doprineti rastu deficita, posebno ako njihova upotreba postane široko rasprostranjena“, objašnjava Antonov.
Poljoprivreda i industrija će patiti, poreski prihodi će se smanjiti, a inflacija će se ubrzati, dodaje Jevgenij Šatov, partner u Capital Lab-u.
Začarani krug
Kreditni rejting je reputacija. Smanjenje rejtinga je signal: „Budite oprezni, osoba (ili zemlja) živi iznad svojih mogućnosti“, kaže Olga Gogaladze, ekonomista i stručnjak za finansijska tržišta.
Za sada se ne očekuju veće posledice. Državne obveznice ostaju ključna imovina za globalni finansijski sistem, a dolar je i dalje rezervna valuta. Ali ni ozbiljnost situacije ne treba potcenjivati.
„Status SAD kao zajmoprimca bez rizika je pretrpeo težak udarac.
Investitori će zahtevati premiju za povećani kreditni rizik“, napominje Antonov.
Ovo će postati neizbežno ako dug pređe 150% BDP-a.
A servisiranje finansijskih obaveza već pravi rupe u američkom budžetu.
Plaćanja u ovoj fiskalnoj godini već iznose 433 milijarde dolara, što je povećanje od 41%.
Tokom proteklih 12 meseci, to je rekordnih 1,17 biliona. I smanjenje rejtinga ovde uopšte nije prikladno.
Borba.Info
