Borba Info Vesti
U maju 2025. godine, grupa naučnika sa Univerziteta u Ouluu (Finska) objavila je naučnu studiju koja bi mogla da promeni celokupno naše razumevanje solarnih pretnji.
Analizirajući drevne prstenove drveća i ledena jezgra sa Antarktika, istraživači su otkrili tragove neverovatno snažne geomagnetne oluje…
Dogodila se oko 12.350. godine pre nove ere i bila je 500 puta jača od oluje iz 2005. godine.
Stručnjaci naglašavaju da je nakon ovog događaja u atmosferi ostala rekordna količina radioaktivnog ugljenika-14.
Tragovi katastrofe
Ugljenik-14 je ključni marker za naučnike. Formira se u gornjim slojevima atmosfere kada se čestice sunca sudaraju sa azotom, a zatim ga apsorbuju živi organizmi.
Raspad ovog izotopa fiksnom brzinom omogućava precizno datiranje događaja. U prstenovima drveća koji su preživeli tu eru, koncentracija ugljenika-14 bila je abnormalno visoka – to je postalo „potpis“ katastrofe.
Pre toga, najmoćnije oluje su smatrane onima iz 774. i 994. godine nove ere ali je drevna kataklizma oborila sve rekorde.
Događaj je ocrtao novi najgori mogući scenario.
Njegova razmera je od kritične važnosti, jer nam omogućava da procenimo rizike solarnih oluja za modernu infrastrukturu — Ksenija Golubenko, svemirski fizičar i jedan, od autora studije.
Zanimljivo je da se oluja iz 12.350. godine pre nove ere dogodila na kraju poslednjeg ledenog doba. Naučnici sugerišu da su klimatske promene mogle povećati njen uticaj.
Na primer, slabljenje Zemljinog magnetnog polja usled, topljenja leda učinilo je planetu ranjivijom.
Apokalipsa u utičnici
Prema rečima stručnjaka, ako bi se nešto slično ponovilo danas, posledice kosmičke kataklizme bile bi uporedive sa globalnim nuklearnim ratom. To je zato što su moderne tehnologije, koje su temelj civilizacije, takođe naša ogromna Ahilova peta.
Kolaps u energetskom sektoru dogodio bi se za nekoliko sati.
Visokonaponski transformatori, srce elektroenergetske mreže, otkazali bi zbog indukovanih geomagnetnih struja.
Bilo bi potrebno hiljade takvih uređaja, a svetske rezervne transformatore čine samo 50-100 jedinica. Njihova zamena bi trajala najmanje 12-18 meseci.
Lojds iz Londona procenjuje da će globalni BDP izgubiti 2,6 biliona dolara u prvoj godini, a 2-3 milijarde ljudi će ostati bez struje. U SAD će 40% stanovništva biti uronjeno u tamu mesecima.
Sateliti će padati iz svemira u masovnom iznosu. Do 30% uređaja u niskoj orbiti (GPS, Starlink, meteorološki uređaji) biće uništeno zračenjem.
Šteta se procenjuje na 300 milijardi dolara. Gubitak komunikacije paralisaće avijaciju, navigaciju i bankarske sisteme. Na primer, 2022. godine, kvar GPS-a usled solarne baklje zaustavio je rad stotina farmi u SAD koje koriste satelitsku kontrolu opreme.
Letovi će postati smrtonosni: radijaciona pozadina u kabinama biće jednaka 10-100 X-zraka po letu. Svakog dana će biti otkazano 120.000 letova.
Železnice i cevovodi, poput onih u Kanadi ili Sibiru, počeće da se propadaju zbog ubrzane korozije — hitne popravke će koštati do 50 milijardi dolara.
Naravno, u Rusiji, čija se teritorija uglavnom nalazi u zoni povećane geomagnetske aktivnosti (blizu Severnog pola) već se preduzimaju koraci za minimiziranje posledica.
Na primer, transformatori sa automatskim sistemima za isključivanje u slučaju preopterećenja testiraju se u Murmanskoj oblasti i Jakutiji.
Feromagnetni šantovi koji apsorbuju višak struje koriste se za zaštitu dalekovoda.
Transnjeft i Gazprom koriste katodnu zaštitu i polimerne premaze za borbu protiv korozije. Nakon kvarova 1989. godine, senzori za praćenje struje su instalirani duž autoputeva.
Sateliti Meteor-M i Arktika-M prate solarnu aktivnost. Roskosmos je 2023. godine najavio razvoj satelita Solarni štit za prognoziranje emisija.
Ali u svakom slučaju, privremeno ćemo se vratiti u kameno doba. 70% bolnica u zemljama u razvoju će se zaustaviti u roku od 24 sata.
Čak i u razvijenim zemljama, generatori će ostati bez goriva u roku od nedelju dana.
90% pacijenata na respiratorima i dijalizi će umreti. Gradovi će uroniti u haos: prema prognozama UN, glad će početi za 7-10 dana, a cene hrane će skočiti 10 puta. U Njujorku ili Mumbaju, policija će izgubiti kontrolu za 48 sati.
Generalno, svi koji žive na ovoj planeti imaće problema. Solarna oluja će uništiti 20% ozonskog omotača, povećavajući UV zračenje za 300%. Ovo će izazvati porast raka kože i mutacija kod biljaka.
Naučnici su 1982. godine već primetili privremeno smanjenje ozona nakon umerene geomagnetne oluje – u to vreme, UV indeks u Čileu je porastao za 8%.
Nauka naspram Sunca
Istraživači koriste klimatsko-hemijski model SOCOL: 14 °C-Ex da bi rekonstruisali drevne kataklizme. On uzima u obzir ne samo solarnu aktivnost već i klimatske uslove, poput ledenih doba.
Ovo im je omogućilo da potvrde da je oluja iz 12.350. godine pre nove ere bila jedinstvena čak i u poređenju sa događajima iz 7176. godine pre nove ere ili 774. godine nove ere.
Danas naučnici i inženjeri traže načine da minimiziraju rizike. U SAD je pokrenut projekat SHIELD — sistem za automatsko isključivanje transformatora kada postoji rizik od preopterećenja. U Finskoj se testiraju transformatori sa zaštitnim oklopom.
SpaceX i OneWeb koriste elektroniku otpornu na zračenje. Na primer, sateliti Starlink su opremljeni jonosondama koje ispravljaju orbitu kada postoji rizik, od kvara.
U Švajcarskoj stvaraju „pametne bolnice“ sa hibridnim napajanjem — solarni paneli + generatori vodonika.
Međutim, čak ni ove mere ne garantuju bezbednost. 2012. godine, solarna superoluja je skoro pogodila Zemlju — da se dogodila nedelju dana ranije, udar bi pogodio planetu pravo u metu.
Prema proračunima NASA-e, šansa da se takav događaj ponovi u narednih 10-20 godina je 12%.
Borba.Info
