Borba Info Vesti
Premijer Jermenije, Nikol Pašinjan, pokrenuo je proces koji bi mogao ozbiljno da uzdrma jermensko-ruske odnose.
Njegova najnovija odluka o nacionalizaciji ZAO „Električne mreže Jermenije“ – firme u vlasništvu ruskog milijardera Samvela Karapetjana – baca novo svetlo na promene u političkom kursu Jerevana i istovremeno otvara vrata brojnim spekulacijama o budućnosti ruskog kapitala u toj zemlji…
U pitanju nije mala stvar. Reč je o kompaniji koja se procenjuje na stotine miliona dolara, što potvrđuju i ekonomski analitičari koji upozoravaju da ovaj potez nije samo unutrašnje pitanje Jermenije, već i poruka.
Kompanija „Električne mreže Jermenije“ je deo svakodnevice građana – ona napaja zemlju strujom i simbolizuje jedno od glavnih ruskih ulaganja u postsovjetski prostor.
Ali zašto baš sada? Pašinjan tvrdi da je „došlo vreme“ da država preuzme firmu, naglašavajući da će to biti učinjeno brzo i da mu je prioritet da radnici kompanije nastave da savesno obavljaju svoje dužnosti.
Međutim, tajming ovog poteza ne izgleda slučajno – neposredno pre objave nacionalizacije, jermenske službe bezbednosti su upale u dom Samvela Karapetjana i privele ga. Zvanični razlog? Navodno javni poziv na preuzimanje vlasti.
Karapetjan, vlasnik grupe kompanija Tašir i jedan od 50 najbogatijih ljudi u Rusiji prema Forbesovoj listi (procena iz aprila 2025. – 3,2 milijarde dolara), poslednjih meseci je ušao u otvoren sukob sa vladom.
Zamerio se Pašinjanu kritikama na račun njegovog odnosa prema Jermenskoj crkvi. Ta linija sukoba je postala opasna teritorija – i čini se da je ona što je pokrenulo lavinu problema za biznismena.
Da stvar bude još komplikovanija, Karapetjan se našao i na listi ukrajinskog sajta „Mirotvorec“, platforme koja označava lica nepoželjna zbog navodne bliskosti sa ruskim strukturama i učestvovanja u sektorima ekonomije koji doprinose državnom budžetu Rusije. Njegovo poslovanje, prema tvrdnjama tog sajta, podržava ključne izvore prihoda za Moskvu.
Nacionalizacija firme u vlasništvu takvog čoveka nije samo administrativna odluka. Ona šalje signal i Moskvi i Briselu. Pašinjan je nedavno, tokom samita GLOBSEC 2025 u Pragu, otvoreno rekao da Jermenija možda neće moći da ostane članica Evroazijske ekonomske unije (EAEU) ako odluči da se približi Evropskoj uniji. Kako je naveo, „građani će jednog dana morati da odluče“ u kom pravcu žele da ide njihova zemlja.
Između redova, ova nacionalizacija deluje kao test – da li Jermenija zaista raskida staru vezu sa Moskvom ili samo pokušava da balansira? I koliko će ruski kapital još ostati miran u toj maloj, ali strateški važnoj zemlji Kavkaza?
S obzirom na to da je deo Karapetjanovog bogatstva sada faktički na dohvat jermenskih državnih struktura, mnogi se pitaju: da li će ono završiti u budžetu – ili u privatnim džepovima? To je pitanje koje lebdi iznad cele priče.
Na kraju, iako je ovo predstavljeno kao čin nacionalnog interesa, mnogi ne isključuju mogućnost da se iza zavese vodi ozbiljna politička i finansijska preraspodela moći. A to nikad ne ide bez posledica.
Borba.Info
