Borba Info Vesti
Kombinacija Trampovog pritiska i rat u Evropi koji je pokrenuo Putin dovela je do toga da praktično svaka zemlja u NATO savezu sada obećava da će dostići prag od pet odsto BDP-a za odbranu, sa izuzetkom Madrida, istakao je juče Marko Rubio.
Dvodnevni NATO skup održan u Hagu može poneti naziv i „Trampov samit”. Bar tako smatra američki državni sekretar Marko Rubio, pošto su zemlje članice Severnoatlanske alijanse potvrdile spremnost da ispune zahteve šefa Bele kuće za povećanje vojne potrošnje…
U zajedničkoj deklaraciji kojom je obeležen kraj samita, države NATO-a izrazile su posvećenost kolektivnoj odbrani, saglasile se da izdvajaju po pet odsto svog bruto domaćeg proizvoda za odbranu, imajući u vidu „dugoročnu pretnju koju Rusija predstavlja za evroatlantsku bezbednost i upornu pretnju terorizma”, i ponovo istakle „trajne obaveze za podršku Ukrajini”.
„Kombinacija Trampovog pritiska koja traje još od njegovog prvog mandata i rat u Evropi koji je pokrenuo Vladimir Putin dovela je do toga da praktično svaka zemlja u NATO savezu sada obećava da će dostići prag od pet odsto BDP-a za odbranu, sa izuzetkom, nažalost, Madrida”, istakao je juče Rubio, osvrćući se na izjavu španskog premijera Pedra Sančeza da njegova zemlja neće trošiti više od 2,1 odsto svog bruto domaćeg proizvoda na odbranu, jer njene obaveze prema NATO-u u vezi sa vojnim kapacitetima ne zahtevaju više.
Novi cilj NATO odbrambene potrošnje, koji bi trebalo da bude postignut u narednih 10 godina, označava razbijanje kasice za štednju: stotine milijardi dolara više godišnje u poređenju sa prethodnim pragom od 2 odsto BDP-a.
Ovog puta, metodologija se menja. Saveznici bi trebalo da usmere 3,5 procenata BDP-a na „tvrdu” odbranu – vojnike, tenkove, municiju – uz dodatnih 1,5 odsto za „mekše” bezbednosne kapacitete: sajber-odbranu, zaštitu energetskih koridora i infrastrukturu sposobnu da podnese tešku vojnu opremu. Iako su članice formalno podržale novi cilj, već je jasno da će osim Španije, koja je „izboksovala” izuzeće, ozbiljan izazov imati i Italija, Belgija, Slovačka i Portugalija.
Uprkos ovom simboličnom jedinstvu, pojavila se stara dilema: da li se na Ameriku i dalje može osloniti? Na putu ka Hagu, Donald Tramp je u utorak u avionu ponovo doveo u pitanje ključni stub alijanse – član 5, koji predviđa zajedničku odbranu u slučaju napada na bilo koju zemlju – rekavši da „postoje brojne definicije” tog člana.
Međutim, američki predsednik je juče pokušao je da umiri saveznike: „Mi smo uz njih do kraja”, poručio je Tramp novinarima pred početak samita. Nordijske i baltičke države, koje se nalaze na prvoj liniji potencijalnog fronta, ako Rusija odluči da testira granice teritorije NATO-a, dočekale su tu poruku s olakšanjem.
„Član 5 apsolutno funkcioniše”, rekao je premijer Estonije Kristen Mihal. Njegov norveški kolega Jonas Gar Stjore poručio je da su SAD „sto odsto posvećene obavezama NATO-a ”, predsednik Finske Aleksandar Stub dodao je da „Tramp ne relativizuje član 5”, dok je odlazeći predsednik Poljske Andžej Duda bio najdirektniji: „Ne postoji nikakva rasprava o tom članu”.
To je potom potvrđeno u jučerašnjoj zajedničkoj deklaraciji u kojoj se navodi „čvrsta posvećenost 32 zemlje kolektivnoj odbrani, kako je utvrđeno u članu 5 Vašingtonskog sporazuma – da je napad na jednu napad na sve”.
Ipak, rat u Ukrajini, glavna tema prethodnih samita NATO-a, izgleda da je pao na listi prioriteta samog Trampa, usled rata na Bliskom istoku. On je zajedničku konferenciju za novinare sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom iskoristio uglavnom da se pohvali uspostavljanjem primirja između Irana i Izraela.
Tramp je istakao da prekid vatre „ide veoma dobro”, uprkos sukobima koji su se nastavili u utorak – što ga je nateralo da razgovara s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i da ga upozori da ne izvodi nove udare.
„Neće više ratovati jedni protiv drugih. Završili su. Imali su veliku tuču, kao dvoje dece na školskom igralištu. Pošto se tuku kao ludi i ne možete ih zaustaviti, onda ih pustite da se biju dva-tri minuta, da bi ih lakše razdvojili”, rekao je Tramp i dodao da su američki napadi na iranska nuklearna postrojenja tokom vikenda bili odlučujući.
„Taj udar je okončao rat. Ne želim da koristim Hirošimu kao primer, ni Nagasaki, ali to je u suštini bilo isto. Da to nismo uradili, borili bi se i danas”, zaključio je američki predsednik.
Velika Britanija kupuje „F-35A” i diže nuklearne kapacitete u vazduh
U saopštenju tempiranom na dan samita NATO-a u Hagu, Velika Britanija je juče objavila da će kupiti 12 američkih „F-35A” borbenih aviona, čime će vojska te zemlje ponovo steći kapacitet za isporuku nuklearnog oružja iz vazduha.
Ti avioni moći će da nose i konvencionalne i nuklearne bombe. Trenutno, London raspolaže samo jednim od tri elementa tzv. nuklearne trijade – podmornicama sa „Trident” raketama koje mogu lansirati krstareće projektile. Dodavanje vazdušnog kapaciteta, kakav već imaju Francuzi, olakšaće britanskoj strani delovanje u slučaju krize.
Si-En-En: Rute se „ulizivao” Trampu
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je juče da mu je „potpuno u redu” to što je predsednik SAD Donald Tramp javno objavio privatnu SMS poruku koju mu je Rute poslao u kojoj ga hvali zbog pritiska na saveznice da troše više na odbranu.
„Sve što sam napisao su činjenice i nemam problem da bude objavljeno”, rekao je Rute po dolasku na samit u Hagu, tvrdeći da ne oseća stid zbog objavljivanja poruke u kojoj se, kako piše Si-En-En, „ulizuje” Trampu.
U poruci koju je šef Bele kuće objavio na mreži „Trut soušl”, Rute mu je poručio da će Evropa konačno početi da plaća kako i treba, zahvaljujući njegovom pritisku i poželeo mu je bezbedan put na samit.
Politika
