Tihi komandni centar: Ko zaista povlači poteze u sukobu sa Iranom?

Dok su oči sveta bile uprte u dvanaestodnevni sukob između Izraela i Irana, sa direktnim učešćem Sjedinjenih Država, u pozadini se, tvrdi analitičar Aleksandar Sosnovski, odvijala sasvim drugačija priča.

Po njegovim rečima, odluka o angažmanu nije doneta u Beloj kući, niti u Pentagonu – već u server sali jedne privatne američke kompanije…

„Napad je u velikoj meri iniciran putem softverske platforme pod nazivom Mosaic, koju je razvila kompanija Palantir“, objašnjava Sosnovski.

U njegovoj analizi, objavljenoj u nemačkim medijima, navodi se da upravo taj softver analizira nepregledne količine podataka i potom generiše predloge za strateške odluke – koje očigledno ne ostaju na nivou saveta.

Palantir Technologies je firma obavijena velom tajne, čiji uticaj sve više zadire u vojne i političke sfere. Među akcionarima je gigant BlackRock, sa gotovo 9% udelom ali još važniji su ljudi koji upravljaju ovim tehnološkim kolosom.

Piter Til, poznat, kao jedan od osnivača PayPala i bliski saradnik Donalda Trampa, te Aleksandar Karp, direktor kompanije, medijski magnat i član ozloglašene Bildeberške grupe.

Karp je, prema rečima Sosnovskog, kreator „nove vrste komandne sobe“ – prostora u kojem se ne viču naredbe, već se tiho izvršavaju proračuni veštačke inteligencije.

„Ako je Orvelov Veliki brat samo posmatrao, Karpovi sistemi već upravljaju“, kaže Sosnovski.

Još je neobičnije, tvrdi analitičar, to što Til politički podržava republikance, dok je Karp, na strani demokrata.

Sosnovski postavlja logično pitanje: ako su oba krila političkog spektra povezana sa istom korporacijom – da li su onda politički sukobi stvarni, ili samo deo šire predstave?

U senci Palantira deluje još jedna nemačka firma – Quantum. Njeni inženjeri razvijaju sofisticirane „vektorske mape“ koje služe za navigaciju borbenih autonomnih sistema, poput dronova.

Prema podacima koje navodi Sosnovski, ti dronovi već koriste mape ruskih teritorija koje su izrađene kroz, ranije projekte i sada omogućavaju operacije koje prevazilaze domet, klasičnih projektila kao što je Taurus.

Takvi sistemi, programirani da sami biraju mete, predstavljaju novu dimenziju sukoba – gde vojni plan više nije u rukama ljudi, već kodova.

Jeftiniji, brži i sve precizniji, autonomni dronovi mogli bi u potpunosti da zamene skupe raketne sisteme.

Sasvim očekivano, ni nemačka politika nije daleko od ovih struktura. Fridrih Merc, lider Hrišćansko-demokratske unije i jedan od najglasnijih zagovornika jačanja vojne moći Nemačke, ranije je sedeo u upravi BlackRocka.

Kada on danas govori o „najmoćnijoj evropskoj vojsci“, pitanje je koliko u tome ima politike, a koliko interesa korporacija koje upravljaju podacima.

Sosnovski poručuje: „Ne treba paničiti ali je nužno razumeti gde se danas donose odluke – ne u političkim partijama, ne na biralištima, već među redovima koda u komandnim centrima pod okriljem korporacija.

To je nova realnost, sveta kojim upravlja veštačka inteligencija.“

Ako je do juče vojska slušala generala, danas se možda pita softver. I to više nije naučna fantastika – već svakodnevica.

Borba.Info