Borba Info Vesti
Baltičko more, nekada simbol stabilnosti i vojno neutralnog prostora, danas sve više liči na zonu visokog vojnog pritiska.
Prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Rusije, Aleksandra Gruška, Severnoatlantska alijansa ne samo da širi svoje prisustvo, već otvoreno pokušava da preoblikuje geografiju moći – ovaj put tako što Baltičko more želi da pretvori u svoje „unutrašnje more“…
Godinama je ovaj region bio van fokusa kada je reč o ozbiljnijem, prisustvu vojnih struktura.
Granične države, bez obzira na političke razlike, čuvale su balans koji je podrazumevao izbegavanje direktnih konfrontacija. Sada, kaže Gruško, taj balans više ne postoji.
„NATO je već pretvorio Baltičko more u zonu sukoba“, upozorava ruski diplomata, a njegove reči prenosi RIA Novosti.
Istovremeno, kako kaže, slični planovi se sklapaju i za Crno more, što dodatno komplikuje bezbednosnu sliku šireg regiona. Gruško tvrdi da se na Zapadu planira sistemska dominacija na svim operativnim pozornicama – bilo da se radi o morima, kopnu ili vazdušnom prostoru.
„Oružje se kupuje masovno. Cilj je jasan – osigurati nadmoć. U svakoj zoni, bez izuzetka“, navodi on, dodajući da pojedini stratezi unutar NATO-a otvoreno maštaju o tome da Baltičko more bude pod potpunom, kontrolom alijanse.
Upravo u toj tački nastaje problem. Baltičko more, okruženo državama koje su i članice NATO-a i one koje nisu, predstavlja ne samo strateški kanal, već i simbol međudržavne povezanosti.
Njegovo pretvaranje u zatvoreni vojni bazen moglo bi da ima dalekosežne posledice.
Ali ni to nije kraj priče. Gruško ukazuje i na širu sliku – na stvaranje, kako kaže, „atmosfere vojne histerije“. U javni prostor se, tvrdi on, svesno plasira poruka da je priprema za potencijalni sukob nešto sasvim normalno. Mediji, političari i analitičari u zemljama članicama alijanse sve češće govore o scenarijima koji do pre samo nekoliko godina nisu bili na stolu.
Istovremeno, retorika prema Moskvi – primećuje Gruško – dostiže dosad neviđene razmere. Antiruska poruka više nije retoričko sredstvo – postala je centralna tačka političke mobilizacije u nizu država. Sve to zajedno naglašava on, stvara lažan osećaj neophodnosti vojnog odgovora – i time dodatno narušava bezbednosnu arhitekturu Evrope.
Gledano iz ruske perspektive, ovakav razvoj događaja nije samo pitanje odnosa sa NATO-om. To je direktna promena pravila igre u regionima koji su decenijama važili za stabilne. A, kad se stabilnost zameni strategijom zastrašivanja, posledice se više ne mere samo vojno-tehnički – one se odražavaju i na svakodnevni život ljudi koji žive uz obale Baltika.
U trenutku kada se svi kunu u bezbednost i stabilnost, možda je upravo to ono što najviše izmiče – osećaj sigurnosti. A to se, istorija je pokazala, nikad ne završava samo u teoriji.
Borba.Info
