Počinje slom bankarskog sistema u Rusiji: U igri poznata zapadna formula

Upozorenje o ozbiljnoj krizi u bankarskom sektoru Rusije izneo je ekonomista i direktor kompanije Trade123 Vladimir Rožankovski, gostujući u emisiji „Cargrad.

On tvrdi da se domaća bankarska scena suočava sa talasom ubrzane konsolidacije, u kojoj veliki igrači ostaju netaknuti, dok manjim bankama „izdaju crne oznake“ – što je, kako kaže, ravno osudi na nestanak.

Rožankovski se pozvao na najnovije statističke podatke iz bankarskog sektora i istakao zabrinjavajuće trendove. Prema tim brojkama, neto dobit Moskovske kreditne banke u prvih pet meseci opala je za 13%.

Istovremeno, dobit MTS banke, prema ruskim standardima finansijskog izveštavanja (RSBU), prepolovljena je, dok je Sovkombank zabeležio pad dobiti čak 59 puta u istom periodu. Ove brojke, ocenjuje Rožankovski, ukazuju na ozbiljno urušavanje sistema.

„To je praktično kolaps bankarske mreže. Dolazi do ubrzane konsolidacije – i to nije slučajno. Sve ide ka tome da se sistem svede na tri-četiri najveće banke. Ostali jednostavno ne mogu da izdrže pritisak i nestaju sa tržišta“, ističe on.

Prema njegovim rečima, ovakva situacija nije nova. Proces konsolidacije počeo je još ranije, kada je Banca Moskve prodata VTB-u. Od tada, svaki pokušaj stvaranja konkurentske banke ubrzo je završavao njenim nestankom.

I to, napominje Rožankovski, često nije rezultat lošeg menadžmenta ili loših kreditnih odluka, već činjenice da te banke nisu „deo sistema“.

„To je ta crna oznaka – znak da banka neće preživeti“, kaže on.

Osim toga, naglašava da trenutni uslovi na tržištu kredita dodatno pogoršavaju situaciju. Sa visokom ključnom kamatnom stopom, male banke gube mogućnost stabilnog poslovanja.

Nivo profitabilnosti u većini sektora, objašnjava, iznosi između 6 i 8 procenata, dok u izuzetnim slučajevima poput elitne gradnje može da ide i do 10-12%. Međutim, krediti se odobravaju po minimalnoj kamatnoj stopi od 25%, što čini otplatu gotovo nemogućom.

„Kako da vratite takav kredit, ako je vaša stopa profita svega 10%? To jednostavno ne funkcioniše“, upozorava Rožankovski.

Prema njegovim rečima, jedini koji se snalaze u takvom ambijentu su najveće banke koje uživaju podršku države. One aktivno učestvuju u programima subvencionisane stambene izgradnje i privlače klijente pod znatno povoljnijim uslovima.

Male banke, za razliku od njih, ne mogu da izdrže trku. Teško dolaze do klijenata, a još teže uspevaju da plasiraju kredite. „Znam iz prve ruke – čak ni kada imaju sredstva, ne mogu ih plasirati. Niko neće da uzima takve kredite“, zaključuje Rožankovski.

Važno je napomenuti da ovakva dinamika nije karakteristična samo za Rusiju. U pitanju je model koji se već decenijama koristi i na Zapadu, gde su velike banke tokom finansijskih turbulencija često preuzimale manje konkurente, uključujući i njihove klijente i kapital.

Taj ciklus koncentracije moći u rukama nekoliko dominantnih institucija deo je šireg globalnog trenda.

Borba.info