Borba Info Vesti
Predsednik SAD Donald Tramp ublažio je stav svoje administracije prema Kini u svetlu mogućnosti postizanja trgovinskog dogovora sa Pekingom i planiranog samita sa predsednikom Si Đinpingom.
Prema pisanju lista The Washington Post, Trampov tim prilagodio je politiku prema Kini kako bi otvorio prostor za ključne ekonomske pregovore i eventualni susret lidera dveju zemalja tokom jeseni.
Jedan od znakova te promene bilo je otkazivanje ranije planirane posete šefa administracije Tajvana, Laja Cinde, početkom avgusta. Američki zvaničnici pokušali su da preusmere njegovu rutu, izbegavajući veće gradove i smanjujući javnu izloženost. Takođe, Vašington je odložio i posetu tajvanskog ministra odbrane Lija Cjea.
Ova taktika izazvala je zabrinutost među Trampovim savetnicima. Prema WP, stručnjaci smatraju da bi ovakva fleksibilnost mogla imati posledice po bezbednosnu strategiju SAD.
Majkl Sobolik iz Instituta Hadson ističe da je Trampov primarni fokus otvaranje kineskog tržišta za američke firme, što, po njegovom mišljenju, može potisnuti strateška pitanja u drugi plan.
Sličan stav deli i Eli Ratner, bivši zvaničnik iz administracije prethodnog predsednika, koji upozorava da bi takva politika mogla ugroziti saveze SAD u Aziji. On smatra da Tajvan ne bi trebalo da postane predmet trgovinskih pregovora, jer bi to moglo doprineti jačanju kineske pozicije u regionu.
Ratner danas radi u analitičkom centru The Marathon Initiative, koji predvodi Elbridž Kolbi, aktuelni zamenik sekretara odbrane i autor sadašnje bezbednosne strategije SAD. Njegovo učešće dodatno naglašava nesuglasice oko Trampove strategije unutar samog vojnog i političkog aparata.
Prema navodima Reutersa, promena pristupa prema Kini delom je motivisana i situacijom u Evropi. Na sastanku u Stokholmu 29. jula, američki sekretar za finansije Skot Besent pokušao je da nagovori kineske predstavnike da smanje kupovinu ruskih energenata, uz pretnju visokim carinama.
Tramp je tada dodatno skratio rok koji je ostavio za postizanje dogovora o prekidu neprijateljstava – sa 50 na 10 dana – kako bi stvorio dodatni pritisak.
Međutim, kineski odgovor bio je odlučan – energetsku politiku vide kao pitanje suvereniteta i, kako je rekao Besent, spremni su čak i da prihvate carine od 100 procenata da bi to očuvali.
U istom periodu, Tramp je izjavio za Breitbart News da predsednik Si planira da ga pozove u Peking, dok bi on uzvratio pozivom za dolazak u SAD.
Mediji ističu da bi susret Trampa, Sija i ruskog predsednika Vladimira Putina mogao biti održan u Kini početkom septembra, povodom obeležavanja 80 godina od završetka Drugog svetskog rata. Centralni događaj bila bi parada na Trgu Tjenanmen 3. septembra.
Kako prenosi The Times, deo kineske javnosti već apeluje da se ta prilika iskoristi za međunarodnu poruku. Politički analitičar Džin Canžun navodi da bi zajednički nastup lidera SAD, Kine i Rusije mogao poslati signal mira i stabilnosti čitavom svetu.
Borba.info
