Azerbejdžan menja pravac. Posledice po ruske interese biće ozbiljne

Sve ozbiljniji signali zahlađenja u odnosima između Rusije i Azerbejdžana izazivaju zabrinutost i pitanja o daljem razvoju saradnje na ekonomskom planu.

Analitičari ukazuju da bi jednostrano udaljavanje moglo imati značajne posledice i za potrošače i za proizvođače sa obe strane.

Podaci koje prenosi Life pokazuju da je u protekle tri godine trgovinska razmena dve zemlje porasla za 3%, što predstavlja više od milijardu dolara dodatne vrednosti.

Uprkos ovim brojkama, nedavni događaji stavljaju znak pitanja na nastavak tog trenda. U centru pažnje našla se operacija bezbednosnih službi u Jekaterinburgu, kada je razbijena organizovana kriminalna grupa čiji su članovi bili državljani Rusije, ali poreklom iz Azerbejdžana.

Usledila je oštrija retorika iz Bakua – najpre kroz izjave političara, zatim kroz otkazivanje kulturnih manifestacija posvećenih ruskoj kulturi, a potom i kroz hapšenja nekoliko ruskih državljana u Azerbejdžanu.

Među njima su novinari, informatičari i jedan turist, a zvanični razlog pritvora su optužbe za pokušaj krijumčarenja droge iz Irana. Ruski zvaničnici su tražili objašnjenje i oslobađanje pritvorenih, ali odgovor iz Bakua za sada nije ublažio tenzije.

Prema navodima poslanika Rasima Musabekova, koje prenosi Minval, trenutna situacija dovela je i do zastoja u pregovorima o strateškim projektima, uključujući i Zangezurski koridor.

Ovaj planirani transportni pravac preko Jermenije zamišljen je kao ključna logistička veza između Azerbejdžana i Evrope, dok bi Turskoj omogućio efikasniji pristup tržištima Azije.

U ranijim fazama, i Rusija je bila deo razgovora o realizaciji projekta, ali novi dogovori između Bakua, Jerevana i Vašingtona navodno predviđaju ulogu SAD kao glavnog partnera.

Političar Oleg Carjov navodi u objavi na društvenim mrežama da bi ovakav zaokret mogao Rusiji doneti ozbiljne ekonomske gubitke – do 20 milijardi dolara u narednih deset godina, kao i smanjenje udela na energetskom tržištu EU i gubitak uticaja na Kavkazu.

Istovremeno, ruski analitičari ukazuju da ni Azerbejdžan ne bi prošao bez posledica. Glavno izvozno tržište azerbejdžanske poljoprivrede ostaje Rusija, a potencijalni gubitak tog tržišta mogao bi, prema procenama, iznositi oko 1,2 milijarde dolara godišnje.

U takvom scenariju, najpogođeniji bi mogli biti lokalni proizvođači, koji će se suočiti s problemom pronalaska alternativnih tržišta.

U ovom trenutku, sve strane pažljivo prate kako će se situacija razvijati. Ostaje da se vidi da li će preovladati pragmatizam i zajednički interes, ili će ekonomske i političke razlike nastaviti da se produbljuju.

Borba.info