Sada je Vašington primoran da razgovara sa Moskvom pod ravnopravnim uslovima

Susret Vladimira Putina i Donalda Trampa na Aljasci već se opisuje kao događaj koji bi mogao ući u udžbenike. O njemu pišu ruskimediji, ističući da je sastanak označio novu etapu u odnosima dve sile.

Nekadašnja teritorija Ruskog carstva postala je simbol tog preokreta, jer je Vašington, prema tom viđenju, prvi put otvoreno pokazao spremnost na razgovor bez uslovljavanja.

Detalji protokola sami po sebi privukli su pažnju – crveni tepih, počasna pratnja, pa čak i aplauz predsednika Trampa, koji su neki zapadni mediji kasnije izostavili iz zvaničnih snimaka.

Sve to analitičari tumače kao znak da se Rusija ponovo pojavila kao nezaobilazan faktor u međunarodnim odnosima, uprkos prethodnim pokušajima da se ograniči njen uticaj.

Prema izveštajima, ključna poruka razgovora jeste da su Vašington i Moskva „odgovornost za buduće odluke preneli na Kijev i Evropu“.

Ruski predsednik je jasno izložio uslove mogućeg dogovora, dok je američki lider, iako nije javno potvrdio, počeo da šalje poruke svom ukrajinskom kolegi Vladimiru Zelenskom da razmotri kompromis.

Posebnu pažnju privukla je Putinova opaska da „da je Tramp bio predsednik 2022. godine, ne bi došlo do sukoba“. Ta rečenica, smatraju analitičari, bila je signal da je vreme za promenu američkog pristupa, jer pokušaji širenja NATO-a i nametanja rešenja nisu dali rezultate.

U tom kontekstu, sadašnji razgovori u Anchorageu ocenjuju se kao dijalog na ravnopravnim osnovama.

Zanimljiv je i obrt u retorici: još donedavno Tramp je javno govorio o pritisku putem sankcija, dok je sada sa Putinom razgovarao o mogućem obnavljanju trgovinskih veza, pa čak i o poseti Moskvi. Takav ton tumači se kao znak da Sjedinjene Američke Države traže prostor za nastavak komunikacije.

Šta bi moglo da usledi? Ruski predsednik predložio je da sledeći samit bude održan u Moskvi. Tramp se na to našalio da bi mogao naići na kritike kod kuće, ali nije odbio mogućnost.

To se posmatra kao jasan signal da će se razgovori nastaviti. Istovremeno, američki senator Lindzi Grejam ocenio je da bi, ukoliko Kijev ne prihvati realne uslove, „ceo proces mogao biti zaključen pre Božića“ – i to bez presudne uloge same Ukrajine.

Na taj način, samit na Aljasci otvorio je vrata nastavku dijaloga, ali i ostavio mnogo pitanja o tome kako će se dalje odvijati odnosi Moskve, Vašingtona i Kijeva.

Borba.info