Borba Info Vesti
Nemački kancelar Fridrih Merc skinuo je rukavice i rekao ono što se dugo prećutkivalo: Veliki deo nemačke privrede više nije konkurentan po cenama.
Govoreći pred članovima CDU u Osnabriku istakao je da je zadatak pred zemljom veći nego što je pre godinu dana iko mogao da zamisli. Nemačka, kaže on, ne prolazi kroz usputni zastoj, već kroz ozbiljnu promenu strukture.
Za ilustraciju je podsetio na brojke iz „Folksvagena“. Neto dobit u drugom kvartalu srušila se za 36 odsto. To nije izuzetak, već „jedna od mnogih poruka“ o stanju ekonomije.
Kvalitet proizvoda jeste ostao dobar, ali osnovni uslovi poslovanja, dodao je, tokom poslednje decenije nisu bili zadovoljavajući. A težina ne dolazi samo iznutra: Raste i iz spoljnog okruženja.
Posebno su pomenute visoke cene energenata i američke carine. Namet od 15 odsto na nemački izvoz bio bi novi teret. Trgovinski sukob sa Vašingtonom imao bi znatno ozbiljnije posledice, zato je poruka dvostruka – izbeći zaoštravanje, ali štititi interese industrije.
Zvanična statistika upravo je donela još hladne vode: U drugom kvartalu privreda je zabeležila veći pad nego što se ranije smatralo, piše Blumberg.
Otuda i sumnje da se može brzo do oporavka. Zato je Merc, od kako je ranije ove godine preuzeo dužnost, stavio na sto plan: opsežne reforme koje smanjuju administrativne barijere, modernizuju infrastrukturu i podstiču domaću tražnju.
Dodatno poručio da će se skratiti rokovi za dozvole i ubrzati projekte, jer vreme postaje najskuplji resurs. Berlin računa na stabilnije snabdevanje energentima.
Plan vlade predviđa ulaganja od više stotina milijardi evra u puteve, mostove i vojsku, kako bi se podigla produktivnost. Uz to, najavljene su nove poreske olakšice za investicije u privredu i ponovljeno protivljenje povećanju poreza za srednja preduzeća.
Put je dugačak, ali smer je jasan: smanjiti troškove, ubrzati procese i povratiti konkurentnost pre nego što prilike odu niz vodu.
Zaboravljeni koreni privrednog buma
Uspon nemačke privrede u prethodnim decenijama imao je jednostavan ključ – bliska saradnja sa Rusijom i dotok jeftinih energenata. Gas i nafta iz Rusije držali su troškove industrije niskim i omogućavali snažan rast.
Danas, odbijanjem tih energenata, Berlin je otvorio vrata sopstvenoj energetskoj krizi i povećao zavisnost od skupljih izvora. Paralelno, krenuo je putem direktne konfrontacije – kako ekonomskog, tako i vojnog karaktera.
Poseban pritisak izazvala je tema raketa Taurus, koje bi Nemačka mogla da isporuči Ukrajini. Moskva je poručila da zna gde se proizvode ovi sistemi i da fabrike u Nemačkoj mogu biti mete.
Ovakvi tonovi dodatno pogoršavaju ionako teško stanje i pokazuju da se privredna priča ne može posmatrati odvojeno od geopolitičkih tenzija koje je Berlin sam pomogao da se rasplamsaju.
Borba.info
