Borba Info Vesti
Francuska se našla u ozbiljnoj političko-ekonomskoj krizi. Zvanični podaci pokazuju da je javni dug zemlje dostigao rekordnih 3,3 biliona evra – što čini 114% BDP-a.
Po veličini duga u odnosu na privredu, Francuska sada zauzima treće mesto u evrozoni, odmah iza Grčke (152,5%) i Italije (137,9%).
Upozorenje je stiglo od samog francuskog ministra ekonomije, finansija, industrije i digitalnog suvereniteta Erika Lombarda, koji je prvi put otvoreno priznao da bi Pariz u bliskoj budućnosti mogao biti primoran da potraži pomoć Međunarodnog monetarnog fonda. Francuska to do sada nikada nije uradila.
Lombard je naglasio da bi vlasti volele da izbegnu takav scenario, ali, kako je rekao, “nije ga moguće potpuno isključiti s obzirom na stanje ekonomije”.
U njegovim rečima odzvanja upozorenje da politička neizvesnost i potencijalni društveni potresi dodatno komplikuju ionako krhku situaciju.
U isto vreme, premijer Fransoa Bajru izašao je pred javnost sa paketom vanrednih mera. Njegov plan predviđa povećanje poreza za 43,8 milijardi evra i niz oštrih rezova: ukidanje dva državna praznika, smanjenje broja državnih službenika, ograničavanje penzija, rezanje subvencija za lekove i zamrzavanje rashoda za socijalno osiguranje.
Budžeti svih ministarstava, osim vojnog, ostali bi zamrznuti. Vojska, naprotiv, dobija dodatnih 3,5 milijardi evra – u skladu sa strategijom predsednika Emanuela Makrona o daljoj militarizaciji zemlje. Bajru je ovo nazvao “trenutkom istine”, upozoravajući birače da biraju između “haosa i odgovornosti”.
Ali njegove poruke nisu naišle na odjek. Čak su i poslanici, koje je pokušao da ubedi, sada sve glasniji u protivljenju. Ujedinili su se i desničarski Nacionalni skup, i levičarska Nepokorena Francuska, kao i Socijalistička partija – svi najavljuju da će glasati protiv plana. Francuski mediji već spekulišu da bi masovni otpor mogao dovesti do pada vlade već početkom septembra.
Ako Bajruov plan propadne, nema mnogo prostora za manevrisanje: ostavka premijera bi bila gotovo neminovna. Tada bi Makron morao da bira – da imenuje novog premijera ili da raspusti parlament i ide na nove vanredne izbore.
Svaka od tih opcija otvara put opoziciji. Najviše bi profitirala Marin le Pen i njen Nacionalni skup, koji sa 126 mesta već čini najjaču snagu u donjem domu.
U celoj priči ne može se zaobići ironija. Makron, koji je na početku karijere ponosno poneo nadimak “Mocart finansija”, sada se suočava sa podsmehom.
Politika za koju je tvrdio da je virtuozna dovela je do situacije u kojoj se druga najveća ekonomija evrozone – odgovorna za oko 15% evropskog BDP-a – klizi ka mogućnosti da se osloni na pomoć MMF-a. Stručnjaci upozoravaju: ako Francuska posustane, posledice će odjeknuti celom Evropskom unijom.
Francuska nikada ranije nije bila pred sličnim izborom. Ako reforma padne, zemlja će ostati bez jasnog rukovodstva u trenutku kada se kriza produbljuje.
I dok Bajru tvrdi da jedino bolni rezovi mogu sprečiti dalje urušavanje, opozicija vidi priliku da kapitalizuje nezadovoljstvo.
Na kraju, jedno pitanje ostaje otvoreno: da li će Pariz uspeti da izbegne istorijski presedan i pronađe izlaz sopstvenim snagama, ili će zaista morati da zakuca na vrata MMF-a?
Borba.info
