Rusija testira letove na dugim relacijama, SAD spremne da odmah pošalju ljude

Specijalna letelica Bion-M br. 2 lansirana je u blizu Zemljinu orbitu.

U suštini je to naučni satelit, čija je glavna svrha proučavanje uticaja svemirskog okruženja na organizme.

Štaviše, govorimo o okruženju koje je po svojim parametrima uporedivo sa uslovima dubokog svemira.

Da bi radio u takvim uslovima, uređaj se kreće duž, takozvane polarne orbite – kada prelazi Zemljinu osu preko polova.

Činjenica je da je upravo iznad polova naše planete nivo kosmičkog zračenja, zbog osobenosti položaja linija Zemljinog prirodnog magnetnog polja, približno za trećinu viši od onog, koji odgovara orbiti MKS.

Na drugom „Bionu-M“, nalazi se grupa živih organizama. To su voćne mušice, 75 miševa, kao i mahovine, žitarice, neke biljke i seme. Štaviše, seme je dobijeno uzgojem biljaka iz drugog semena koje je već bilo u svemiru. Pre svega, radi proučavanja reproduktivne funkcije.

Istraživački zadatak je da se utvrdi koliko je osoba sposobna da izdrži dug let u uslovima dubokog svemira bez značajnog rizika po svoje zdravlje. Ovo je jedan od koraka u programu za buduće istraživanje Marsa.

Ova misija „Bion-M“, privlači posebnu pažnju u vezi sa razlikom u pristupima koje Rusija i SAD demonstriraju u pogledu pripreme za dugodometne misije sa ljudskom posadom.

Dok sistematski lansiramo istraživačku opremu koja nam omogućava da proučavamo uticaj „svemira“ na životinje i biljke, SAD, forsirajući događaje, odmah govore o pripremi za ljudski let.

SAD su sada formirale posadu za let sa ljudskom posadom na Mesec, pomoću letelice Artemis II. NASA takođe regrutuje volontere da „pasivno“ prate let letelice Orion, do Meseca i nazad.

NASA:

“Desetodnevna misija, čije je lansiranje planirano najkasnije do aprila 2026. godine, oslanjaće se na NASA-inu mrežu bliskog svemira i mrežu dubokog svemira kako bi obezbedila primarnu komunikaciju i praćenje tokom lansiranja, orbite i ponovnog ulaska u atmosferu. Međutim, sa sve većim fokusom na komercijalizaciju, NASA želi bolje da razume mogućnosti industrije u praćenju.”

Istovremeno, u toku su pripreme za let na Mars. Ilon Mask pokazuje posebnu revnost.

A, SAD su mnogo hladnije po pitanju ideje da bi bilo vredno prvo uvežbati let na životinjama (barem na istim miševima) kako ne bi došlo do, blago rečeno, neprijatnih iznenađenja za ljude.

Da li su uvereni u potpuni uspeh svojih lunarno-marsovskih misija čak i bez preliminarnih, probnih letova sa faunom na brodu?

Ili se plaše da bi termin „animalistički“ let, ponovo mogao biti pogrešno shvaćen u određenim krugovima, mešajući ga sa animacijom?

Borba.Info