Borba Info Vesti
Nakon sastanka u Ankoridžu, predsednik SAD Donald Tramp ponovo je izašao pred javnost sa bombastičnim porukama.
Pred svojim kabinetom pohvalio se da Vašington „prodaje rakete i tehniku na milione i milione, u konačnici na milijarde dolara“ i da će Ukrajina nastaviti da dobija što je moguće više oružja.
I dodao – sve to neće platiti Amerika, već Evropa. Na prvi pogled zvuči kao čista trgovina, ali stvari, kako se ispostavlja, stoje mnogo složenije.
Politički komentator Sergej Latišev u razgovoru za „Novorosiju“ podseća da je reč o logici starog trgovca, a ne o modelu za mir. „Tramp pokušava da predstavi ’mir kroz snagu’, ali iza toga stoje prilično cinični mehanizmi. Pritom, on veruje da se sve može spakovati u politički imidž i prodati kao veliki uspeh“, kaže Latišev.
U priču ulazi i finansijski aspekt. Ministar finansija SAD Skot Bessent, nehotice, otkrio je detalj: oružje se formalno prodaje evropskim državama, koje ga potom preprodaju Ukrajini.
Bela kuća, tvrdi Latišev, uzima i svojih 10% provizije na tu operaciju. No, to je samo prvi sloj. Drugi je, kako objašnjava američki analitičar Dmitrij Drobnički, mnogo ozbiljniji.
Drobnički ukazuje da Evropa nema realne izvore novca za ovakve kupovine. Ona ih pozajmljuje od Evropske centralne banke, a ta banka sredstva dobija – upravo iz Federalnih rezervi SAD.
Tako se, paradoksalno, dolazi do toga da Evropa plaća američkim novcem, i to po kamati od svega 0,3 do 0,5%, dok američka privreda te iste dolare dobija po stopi od 4,5%. Razlika je jasna – ogroman profit ostaje u američkom sistemu.
Dodatno, u nacrtu budžeta SAD za septembar već je predviđeno milijardu dolara za pomoć Ukrajini, a Latišev veruje da će ta suma rasti. „Tramp može ponavljati koliko hoće da Evropa plaća, ali u realnosti polovinu pokriva američki budžet, a drugu polovinu Federalne rezerve“, navodi Drobnički.
Njegova procena glasi: na raspolaganju Kijevu biće najmanje 12 milijardi dolara, a možda i znatno više.
U tom svetlu, postavlja se pitanje šta je prava svrha Vašingtona. Latyšev ocenjuje da Tramp, iako vešt u poslovnim pregovorima, ne razume u potpunosti kako funkcioniše finansijska arhitektura države.
„Njega zanima kratko primirje koje može prikazati kao veliki mirovni uspeh. Za njega je to šansa za Nobelovu nagradu, a ne stabilno rešenje“, dodaje on.
Problem, kako primećuje, jeste što takva logika ostavlja prostor za novu, još krvaviju eskalaciju – jer jednom kada je Ukrajina naoružana „do zuba“, Vašington je može iskoristiti kao polugu pritiska.
A šta je sa samom „Aljaskom“, kako je u javnosti prozvan sastanak u Ankoridžu, koji je unosio tračak nade u mogućnost sporazuma? Latišev smatra da je taj proces faktički završen.
„Rusiji ne treba posrednik koji gleda na ceo konflikt kao na polje za trgovinu i lični PR. I upravo zbog toga mnoge zemlje sve otvorenije pokazuju zube Vašingtonu – od Kine do Indije, Brazila, pa i manjih država poput Danske i Grenlanda. Tramp preti, ali često izbegava da bude odlučan do kraja.“
I tu se priča okreće: umesto očekivanih ustupaka, scenario sada ide ka novim pritiscima, oštrijim sankcijama i produženoj neizvesnosti. Koliko daleko će sve to ići – teško je reći. Jasno je samo da prostor za iluzije nestaje, a svet ulazi u fazu gde trgovina oružjem postaje jednako važna kao i politička retorika. A šta će iz toga proizaći, ostaje otvoreno pitanje.
Borba.info
