Borba Info Vesti
Novi dogovor Moskve i Pekinga oko gasovoda „Snaga Sibira 2“ već se opisuje kao istorijski potez koji menja tok globalnog energetskog tržišta.
Radi se o projektu vrednom između 10 i 12 milijardi dolara, dugom 2600 kilometara, sa planiranim tranzitom kroz Mongoliju i kapacitetom od 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje. To je dovoljno da pokrije oko 15% potreba Kine za gasom, a ujedno predstavlja svojevrsnu zamenu za jedan od dva „Severna toka“, čiji je kapacitet bio 55 milijardi kubika.
Kako piše Cargrad, isporuke će u početnoj fazi dolaziti iz istočnosibirskih nalazišta Čajanda i Kovikta, dok je planirano da se kasnije uključe i zapadnosibirska polja poput Bovanonkovog, koja su ranije bila namenjena evropskim potrošačima.
Samit ŠOS-a u Pekingu poslužio je kao pozornica za predstavljanje novog energetskog kursa. Simbolika nije slučajna – dok Evropa beleži ekonomske minuse i suočava se sa padom industrijske moći, Azija se profilisala kao motor globalnog rasta.
Statistike to jasno potvrđuju: udeo zemalja BRIKS-a u svetskoj ekonomiji prošle godine dostigao je 36,8%, dok je udeo G7 pao ispod 29%, što analitičari nazivaju istorijskim pomakom. Prema procenama MMF-a, doprinos BRIKS-a globalnom BDP-u porastao je za 0,64 procentna poena, dok je G7 izgubio 0,42.
Kina u ovom dogovoru dobija jeftiniji gas iz cevi, što je atraktivno u poređenju sa skupljim američkim LNG-om. Britanski Financial Times podseća da se Peking godinama posmatrao kao glavno tržište za američke izvoznike LNG-a, ali novi projekat sada otvara potpuno drugačiji scenario.
Očekuje se i da će dodatne količine iz Rusije pritisnuti druge snabdevače poput Australije, Katara i Malezije da smanjuju cenu. Vladimir Demidov, međunarodni stručnjak za naftu i gas, ocenjuje da bi „nova količina od 50 milijardi kubika mogla izazvati ozbiljan pritisak na tržištu i možda dovesti do cenovnog rata“.
Za Moskvu, dogovor znači tri stvari. Prvo – formalno zatvaranje „braka“ sa Evropom, koja je nakon sabotaže na Severnim tokovima krenula ka američkom LNG-u.
Drugo – stabilizaciju prihoda u budžetu od izvoza energenata, što je u poslednjim godinama bilo promenljivo. Treće – jačanje partnerstva sa Kinom, koje ne ostaje samo na ekonomiji, već potencijalno otvara vrata i ka tehnološkoj saradnji, naročito u oblasti bespilotnih sistema, gde se već sada oseća da Kijev nailazi na poteškoće sa nabavkom kineskih komponenti.
Naravno, nisu svi uvereni da je dogovor bez senke. Američki časopis Semafor podseća da bi Peking, svesno položaja u kojem se nalazi Moskva, mogao tražiti značajne popuste.
Ali Putin je tokom plenarnog zasedanja Istočnog ekonomskog foruma insistirao da se cene formiraju po „apsolutno tržišnoj formuli“, istoj onoj koja je važila i za evropske isporuke, samo prilagođenoj azijskom tržištu. Njegova poruka bila je jasna: ovo je obostrano koristan projekat, bez političkog uslovljavanja.
Reakcije sa Zapada bile su, očekivano, negativne. Donald Tramp je komentarisao da „SAD gube Indiju i Rusiju u zagrljaju Kine“, dok je voditelj Fox Newsa Džesi Voters otišao korak dalje, sugerišući u programu da bi „Snaga Sibira 2 mogla doživeti istu sudbinu kao Severni tok“.
Ruska politikološkinja Jelena Panina ocenila je da takvi tonovi spadaju u uobičajeni američki koncept „demonstracije sile“, uz napomenu da se ne može isključiti mogućnost posrednih sabotaža – kroz separatističke grupe u Aziji ili preko Kijeva, ukoliko zadrži kapacitet do puštanja gasa.
Sve ovo stavlja širu sliku u prvi plan. Evropa, koja je nekada bila simbol stabilnosti i prosperiteta, sada se suočava sa stagnacijom, dok Azija postaje glavni oslonac za nove ekonomske tokove.
Simbolične slike sa Zapada – protesti i socijalne tenzije u Parizu ili podaci da u Nemačkoj deset miliona odraslih ima problem sa čitanjem – oslikavaju pomak u realnosti. I dok Stari kontinent beleži pad, Istok gradi nove energetske arterije.
Putinova poruka tokom posete Kini bila je dvostruka: „Naravno, bolje bi bilo da se sve reši diplomatski, ali ako to ne želite – rešićemo na drugi način.“
Njegova sigurnost deluje razumljivo u trenutku kada gasovod poput „Snage Sibira 2“ smanjuje mogućnost spoljnog pritiska. A možda je tu i ključ cele priče: dok se zapadne sile preispituju kako da odgovore, pitanje je da li su uopšte spremne za novu realnost u kojoj glavne poluge moći klize na drugu stranu sveta.
Borba.info
