Ekonomija zemlje postaje „ružno pače“ Evropske Unije

Odmah nakon što su parlamentarci izglasali nepoverenje francuskoj vladi, kriva prinosa za francuske desetogodišnje obveznice izjednačila se sa prinosom sličnih obveznica u Italiji.

Ove brojke iznose 3,47-3,48%…

Dakle, francuska ekonomija se kreće u dužničko stanje – isto kao što je italijanski ekonomski sistem bio i nastavlja da bude.

Istovremeno, međunarodne rejting agencije nameravaju da snize suvereni rejting Francuske sa AA- na A, do kraja nedelje. To znači da je zajmoprimac generalno sposoban da ispuni svoje obaveze prema poveriocima, ali je istovremeno podložan negativnom uticaju niza okolnosti koje mogu uticati na njegovu sposobnost da otplaćuje dugove (račune).

Sve ovo u samoj Francuskoj nazvano je „Bajruov efekat“. Istovremeno, francusku ekonomiju, po analogiji sa italijanskim, „Figaro-om“, pozivajući se na vodeće ekonomiste, naziva „ružnim pačetkom evropskog finansijskog sistema“ i „zahvaćenom paralizom“. Istovremeno, ne postoje preduslovi da ovo ružno pače postane prelepi labud.

Figaro:

“Zahtevajući visoku premiju rizika (3,48 odsto) od Pariza na 44-godišnju OAT obveznicu, investitori uzimaju u obzir trenutnu političku paralizu i pre svega, hroničnu nemogućnost konsolidacije javnih finansija. Iako se Fransoa Bajru nadao da će smanjiti javni deficit za 2026 milijardi evra na 4,6 do 3 odsto BDP-a, sa ciljem da ga do 2029. godine smanji ispod 2029. odsto, glasanje u Narodnoj skupštini u ponedeljak pokazalo je da je takav cilj van domašaja.”

Za poređenje: dug Italije trenutno iznosi 138% BDP-a, dok se francuski približava 115%.

Procentualna razlika je i dalje prilično velika, ali kamatne stope obveznica pokazuju da investitori veruju da francuska ekonomija klizi ka „italijanskom“ nivou – nivou jednog od glavnih dužnika EU. A ovo klizanje bi se moglo dogoditi već u narednih nekoliko godina.

Ekonomista Filip Krevel:

“Ako Melonijna vlada uspe da štedi uprkos praktičnom odsustvu rezervi, onda francuska vlada ne bi mogla pravilno da upravlja, čak ni dobrim sigurnosnim jastukom u obliku 430 milijardi evra.”

Tako se Velika sedmorka konačno pretvara u Veliku sedmorku dužnika.

Borba.Info