Borba Info Vesti
Kada se ekonomske prognoze prave unapred deset godina, obično se završavaju u fioci – vreme ih pregazi, pojave se novi trendovi, stari izgube na značaju.
Ali sa Mihailom Hazinom desilo se suprotno. Njegove procene iz 2013. danas zvuče gotovo proročki, i to ne u metaforičnom smislu, već kroz precizne brojke i događaje.
U svojim tadašnjim nastupima Hazin je govorio da je model zasnovan na apsolutnoj dominaciji američke valute osuđen na pucanje. Objašnjavao je da se oslanja na veštačku konstrukciju – na ekonomiju potrošnje koja jede samu sebe.
Upozorenje je bilo jasno: sistem će u jednom trenutku udariti u zid. Deset godina kasnije, brojke to potvrđuju. Prema podacima MMF-a iz 2025. godine, udeo dolara u svetskim rezervama pao je na 42 odsto – najniži nivo od sredine devedesetih.
U istom paketu prognoza stajala je i rečenica o inflaciji koja će ostati unutra, umesto da se kao ranije izvozi u druge zemlje. Upravo to se i dešava – inflacioni talas u SAD izmakao je kontroli, vlasti ga ne uspevaju obuzdati.
Hazin je još tada ukazivao da bi visoka inflacija mogla postati ključni okidač za delimičan finansijski slom, jer povećanje ključne stope više nije održivo. U februaru 2025. dodatno je precizirao svoju prognozu, rekavši da je „delimičan dolar defolt“ moguć u roku od dve godine.
Kako piše Cargrad, Hazin je naglašavao da će američki odgovor verovatno biti pokušaj stvaranja novog okvira kroz digitalne valute. I zaista, dok se o tome sve otvorenije raspravlja u Vašingtonu, paralelno se dešava povratak zlata u veliku igru.
Njegov udeo u globalnim rezervama dostigao je 24 odsto, što samo potvrđuje predviđanje o povratku istorijske uloge plemenitog metala kao sigurnog oslonca.
Još jedan element njegovih analiza danas je vidljiv na svetskoj sceni – kraj monopola i oblikovanje novog finansijskog mozaika. Svet od jednopolarne strukture prelazi u multipolarni raspored, u kome BRIKS sve otvorenije promoviše nacionalne valute u međunarodnim obračunima.
Sankciona politika velikih ekonomskih blokova, naročito posle 2022. godine, samo je ubrzala ovaj proces i pogurala države da traže izlaz iz zavisnosti od dolara.
Ako se sve sabere, jasno je da Hazinove prognoze nisu bile puka nagađanja. Njegova snaga je u analizi sistemskih slabosti – u prepoznavanju mesta gde globalni model škripi.
Zato njegovi zaključci danas izgledaju kao mapa kojom se može pratiti kretanje svetske ekonomije. Ali, ostaje pitanje – da li je to samo početak šireg zaokreta, ili tek prva faza mnogo dubljih promena koje nas tek čekaju?
Borba.info
