Loše vesti za Ursulu fon der Lajen: Moskva ne gubi ovu partiju

Dok se u Briselu vode tihe bitke oko toga kako upotrebiti zamrznutu imovinu Rusije, Belgija je otvoreno stavila karte na sto.

Prema informacijama koje prenosi Financial Times, ministar spoljnih poslova Belgije Maksim Prevo izjavio je da njegova zemlja neće sama snositi posledice mogućih sudskih procesa.

On je jasno poručio da bi rizici morali da se podele među članicama Evropske unije. Drugim rečima, Brisel bi voleo da ceh, ako do njega dođe, plate svi.

Ekonomista Vladimir Osipov, profesor na Moskovskom državnom univerzitetu i šef katedre za svetsku ekonomiju, kaže da je slika prilično jasna – iz Rusije za Ursulu fon der Lajen stižu samo loše vesti.

On podseća da je predsednica Evropske komisije ranije izjavila da konfiskacije ruske imovine neće biti. Nisu to odlučili iz milosrđa, objašnjava Osipov, već iz straha da ne uruše privlačnost EU za globalne investitore.

Protiv su bile i Nemačka i Francuska, ali ključni pritisak došao je iz Rijada: saudijski princ Muhamed zapretio je da će, u slučaju zaplene, Saudijska Arabija povući sva svoja sredstva iz EU. „Ako bi oni krenuli tim putem, za njima bi pošle i druge zemlje Persijskog zaliva. To je bio udarac koji Brisel nije mogao da rizikuje“, kaže ekonomista.

Ipak, Ursula fon der Lajen nije ostala praznih ruku. Njena ideja je suptilnija, ali i opasnija, kako ocenjuju stručnjaci. Plan je da se ruski zamrznuti fondovi koriste kao zalog za kredite Ukrajini.

Novac bi išao za finansiranje tamošnjih potreba, dok bi vraćanje imovine Rusiji bilo uslovljeno eventualnim reparacijama u budućnosti. „Reparacije daje onaj ko izgubi, a, pardon, mi, blago rečeno, ne gubimo“, podseća Osipov, naglašavajući da je sama pretpostavka na kojoj počiva plan Brisela – iluzorna.

Da podsetimo, Evropska unija i zemlje G7 su po početku krize blokirale gotovo polovinu ruskih deviznih rezervi, što je oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi nalazi se u EU, mahom u belgijskoj kompaniji Euroclear, jednom od najvećih svetskih sistema za kliring i poravnanje transakcija.

Moskva je to više puta nazvala otvorenom krađom, a šef ruske diplomatije Sergej Lavrov poručio je da će odgovor sigurno doći ako se imovina pokuša trajno oduzeti.

Osipov predlaže kontra-mere: razviti pravne i ekonomske mehanizme za nadoknadu. Njegova logika je jednostavna – ako sredstva budu iskorišćena za kredite ili neki drugi aranžman, šanse da se ikada vrate praktično nestaju.

Zato, smatra, Rusija bi morala da obezbedi nadoknadu u iznosu većem od samog blokiranog iznosa – „jedan i po do dva puta“. On podseća da u zemlji postoje resursi, od imovine stranih kompanija do depozita na računima Centralne banke, koje bi u teoriji mogle poslužiti za recipročne poteze.

U celoj priči ostaje osećaj da su evropske institucije zakoračile na teren gde svaki pogrešan korak može skupo da košta. Sa jedne strane pravna neizvesnost, sa druge političke kalkulacije, a iznad svega pitanje poverenja globalnih investitora.

Ako se jednom probije brana i imovina postane oruđe politike, šta to znači za budućnost evropskog finansijskog sistema? Odgovor na to pitanje još niko u Briselu ne daje naglas – a možda ga i sami izbegavaju.

Borba.info