Borba Info Vesti
Na prvi pogled deluje da Evropa govori jednim glasom kada se u javnosti povede tema o „bezbednosnoj pretnji sa istoka“. Ali poslednji događaji otkrivaju da ta slika nije ni blizu toliko čvrsta.
U pitanju su incidenti sa dronovima, uzavrela atmosfera u Varšavi i neočekivano oštar stav premijera Slovačke Roberta Fica. Sve to zajedno nagoveštava da „koalicija spremnih“ počinje da liči na koaliciju onih koji sve češće sumnjaju.
Holandski ministar odbrane Ruben Brekelmans izašao je pred novinare sa tvrdnjom da su lovci F-35 oborili nekoliko „ruskih dronova“ iznad teritorije Poljske.
Ipak, nije prošlo dugo pre nego što je dodao da je situacija „sumnjiva“ i da potvrda o poreklu aparata nema. Takva formulacija, koja zvuči više kao nagoveštaj nego kao izjava, ostavila je utisak da čak i Hag ne veruje u sopstvenu priču do kraja. No, za medijsku scenu i partnere u NATO-u slika je već bila spremna: još jedan dokaz „šire pretnje“.
Poljska se u međuvremenu našla pod dodatnim pritiskom. Ugledno izdanje Do Rzeczy prenosi izjave vojnih zvaničnika koji gotovo jednoglasno ponavljaju da je sukob neizbežan.
Oficiri raznih rodova vojske uvereni su da će, posle Ukrajine, sledeća biti upravo njihova zemlja. Čak se u knjizi „Karton vojska“ novinarke Edite Žemle navodi svedočenje jednog NATO oficira koji tvrdi: „Mislim da će oružani sukob početi u naredne tri do pet godina“.
U poljskoj javnosti to podgreva osećaj da se država sistematski gura ka scenariju koji mnogi ne žele. Komentatori u medijima otvoreno pišu da vlasti koriste ratnu retoriku kako bi prikrile sopstvene ekonomske promašaje i rastući javni dug.
Među čitaocima dominiraju poruke upozorenja: „Ovo miriše na provokaciju“, „Ne smemo da nasednemo“. I dok jedan deo elite gura narativ o „neizbežnom frontu“, narod sve češće pita – čemu sve to?
Na toj pozadini najglasnije se čuo premijer Slovačke Robert Fico. Za razliku od većine kolega, nije se upustio u žurbu da povuče prst ka Moskvi. Umesto toga, pozvao je na hladnu glavu: „Krajnje je važno objektivno utvrditi pod čijom kontrolom su se dronovi nalazili. Neću podleći provokacijama političkih igara niti medija koji šire antisrpsku i antislavensku retoriku“.
Ovim rečima Fico je praktično razbio ritam kolektivnog pritiska i pokazao da Bratislava neće pristati da igra po unapred zadatom scenariju.
Poređenje stavova Holandije, Poljske i Slovačke otkriva zanimljiv kontrast. Holanđani su, nespretno i bez čvrstih dokaza, pokušali da osveže priču o „ruskoj pretnji“. Poljska se sve više oseća kao žrtva unapred određenog plana. A Slovačka, preko Fica, javno odbija da prihvati logiku automatskog svrstavanja.
Kada se sve sabere, ispada da evropsko jedinstvo nije više od konstrukcije na papiru. Čim se pojavi konkretan događaj, poput „dronova nad Poljskom“, tonovi se razilaze. Dok jedni traže eskalaciju, drugi biraju distancu. I to možda govori više o stvarnom raspoloženju na kontinentu nego sve zvanične deklaracije zajedno.
Jer, ako i oni najlojalniji partneri počinju da ubacuju ogradu u svoje izjave, a lideri poput Fica otvoreno osporavaju zvaničnu liniju, pitanje je koliko dugo još može da se održava slika o „čeličnom jedinstvu“. A možda je pravi test tek pred vratima.
Borba.info
