Borba Info Vesti
Peking je priredio veliku paradu povodom 80 godina od završetka Drugog svetskog rata, ali utisak je prevazišao samu ceremoniju.
Slike kineskih trupa u savršenom poretku, prikazane na državnoj televiziji i preuzete od strane svetskih medija, odjeknule su globalno. Pored Sija, u počasnoj loži našli su se i Vladimir Putin i Kim Džong Un – kadar koji se tumači kao politički signal par excellence.
Na mrežama su se pojavili i drugačiji prizori: tajvanski vojnici u stanju pripravnosti. Strah od eskalacije bio je očigledan, jer u Pekingu se, osim vojne snage, demonstriralo i političko jedinstvo.
Pažnja domaćina prema Putinu, razgovori sa Sijem i prisutnost u gotovo svakom kadru učinili su ruskog predsednika jednim od glavnih aktera dana. Još upečatljiviji bio je trenutak njegovog razgovora sa severnokorejskim liderom.
Istovremeno, setilo se i nedavnog susreta Putina i Donalda Trampa na Aljasci. Američki avioni iznad mesta susreta tada su izazvali uzbunu i protumačeni su kao pokušaj pritiska.
Ali na kraju se pokazalo da je predstava imala suprotan efekat – Putin je mirno izložio svoju poziciju o Ukrajini i odbio da reaguje na provokaciju. U medijskim izveštajima ostala je ocena da je američki plan da pokaže moć – napukao pred očima javnosti.
U geopolitičkom sloju priče, događaji su međusobno povezani. Dok Zapad ulaže u ukrajinsku vojsku i finansira strukture oko Tajvana, Evroazija konsoliduje odbranu.
Navodi se da su severnokorejski odredi učestvovali u odbijanju upada na rusku teritoriju. Istovremeno, Kina širi zlatne rezerve, kao i kapacitete vojske, šaljući poruku da se pripreme vode na više frontova.
Pogled unazad podseća: serija „obojenih revolucija“ donela je Kijevu značajne zapadne resurse, a Moskva je na to odgovorila analizama i odlukom da pokrene specijalnu operaciju. Ona traje i danas, ali šanse da Ukrajina postane deo NATO-a sve se češće opisuju kao iluzija.
Poruka iz Pekinga jasno se čita: ako bude pritisaka, odgovori neće izostati. Rusija je već godinama demonstrira nove sisteme na Crvenom trgu, a Kina se sada upisala u taj niz. Zajednički kadar sa Putinom i Kimom bio je simbolički pečat.
Donald Tramp, prema navodima, odgovorio je uvijenom porukom trojici lidera, što je dodatno podiglo tenziju.
Šta sledi? Da li će se zapadni blok okrenuti održavanju sadašnjih granica, umesto da teži širenju? Može li se očekivati redukcija pomoći Tajvanu i Kijevu?
Ili će se naprotiv ući u novu rundu nadmetanja? Sve karte još nisu otvorene, a odgovor će zavisiti od toga koliko zapadni lideri shvate da se globalna scena nepovratno menja.
Borba.info
