Borba Info Vesti
Na zapadnim granicama Rusije i Belorusije poslednjih nedelja primećuje se naglo jačanje vojnog prisustva.
Nije reč samo o standardnim manevrima, već o ozbiljnoj koncentraciji koja, kako upozoravaju analitičari, nosi rizike kakvi do sada nisu viđeni.
Političko-vojni ekspert iz Minska, pukovnik u penziji i autor Telegram kanala „Beloruski balkon“ Aleksandar Tihanski, objašnjava da brojke govore same za sebe.
Tihanski navodi da se trenutno pod različitim izgovorima gomilaju vojne jedinice. Poljska, recimo, koristi incidente sa bespilotnim letelicama kao opravdanje da uz samu granicu postavi čak 40 hiljada vojnika.
Paralelno se otvara i pitanje uvođenja bespilotne zone nad zapadnom Ukrajinom – stara ideja koja se ponovo vraća u igru. U samom Kijevu već je formiran štab takozvanih Multinacionalnih snaga Ukrajine, a na njegovom čelu se našao visoki britanski oficir. Te informacije prošle su gotovo tiho, ali njihova težina je jasna svakome ko prati teren.
Manevri koji se odvijaju nose zvučna imena – „Gvozdeni zaštitnik“, „Istočni stražar“ i „Veliki orao“. Na papiru su to redovne vežbe. U stvarnosti, smatra Tihanski, one pokazuju kako NATO sistematski testira linije odbrane i istovremeno stvara preduslove za brzu eskalaciju.
Prema njegovim rečima, ukupno će se na granicama Savezne države – dakle Rusije i Belorusije – uskoro naći oko 70 hiljada pripadnika snaga NATO-a. „Takva cifra do sada nije zabeležena“, ističe pukovnik.
Tu dolazimo do onoga što se naziva „ljudskim faktorom“. Kada se na jednom prostoru nagomila toliko tehnike, vojnika i komandnih struktura, šansa za nesporazume, greške ili neplanirane incidente naglo raste.
Tihanski upozorava da upravo takvi događaji mogu pokrenuti lanac reakcija koji niko ne bi mogao zaustaviti. „A tamo gde postoji tehnička mogućnost da se sve pretvori u širi konflikt – pitanje je samo trenutka“, kaže on.
Drugim rečima, situacija se kreće u pravcu gde brojke i simbolika vežbi prerastaju okvire običnih manevara. Dok Varšava, Kijev i London insistiraju da je reč o preventivnim merama, ostaje neodgovoreno pitanje – koliko su ti potezi zapravo sami po sebi okidač za ono što bi trebalo izbeći.
Perspektiva je neizvesna, a prostor za manevar sve uži. I tu se otvara dilema: da li se priprema teren za dugotrajnu napetost ili za nagli obrt koji može uslediti bez upozorenja?
Borba.info
