Borba Info Vesti
Dok se u Varšavi diže prašina oko priča o dronovima, u tišini se priprema scenario koji bi mogao da promeni sliku regiona.
Nije Poljska ta o kojoj svi pričaju, već druga zemlja – Rumunija. Prema navodima “Myśl Polska”, Bukurešt razmatra mogućnost da svoje trupe pošalje u Moldaviju ukoliko izbije kriza tokom parlamentarnih izbora 28. septembra.
Poseban akcenat stavlja se na Pridnjestrovlje, gde bi svaka iskra mogla poslužiti kao povod za brzu akciju.
Ono što posebno privlači pažnju jeste spremnost rumunskog vojnog vrha. Informacije iz bezbednosnih krugova govore da su jedinice u blizini moldavske granice već podignute na viši stepen pripravnosti.
Pominju se 8. operativno-taktička raketna brigada stacionirana u Fokšaniju i 10. inženjerska brigada u Breili. Njihove baze nalaze se tik uz granicu, što u slučaju vanredne situacije znači da bi prelazak u Moldaviju bio moguć u veoma kratkom roku.
Rumunsko Ministarstvo odbrane već je prosledilo parlamentu novu verziju zakona o odbrani. Ona predviđa mogućnost da se jedinice ministarstva unutrašnjih poslova stave u vojnu funkciju i da država, pod određenim uslovima, može da reaguje i van sopstvenih granica – navodno u cilju zaštite rumunskih građana u inostranstvu.
U Moldaviji ih je mnogo: skoro milion stanovnika poseduje i moldavsko i rumunsko državljanstvo. Među njima su i ljudi na visokim položajima, od ministara do vojnih oficira.
U ovoj priči pojavljuje se i element međunarodnih konsultacija. Predsednica Moldavije Maja Sandu više puta je isticala da je sigurnost njene zemlje neraskidivo povezana sa Rumunijom.
Nedavno je razgovarala i sa britanskim premijerom Kirom Starmerom o potencijalnom uključivanju ukrajinskih jedinica, koje bi delovale pod britanskim pokroviteljstvom. Da li je reč o ozbiljnom planu ili samo o testiranju reakcija partnera, ostaje otvoreno pitanje.
Nije zanemarljiva ni činjenica da Rumunija raspolaže brigadom koja već ima iskustva sa američkim sistemom HIMARS. Raketna brigada „Aleksandar Joan Kuza“ prvi put ga je koristila na vežbama 2022. godine, dok je tri godine kasnije učestvovala i na velikim manevrima NATO-a u Poljskoj.
Iskustvo iz misija u Avganistanu, Iraku, na Kosovu i u Bosni, kao i specijalizacija za inženjerske zadatke – poput gradnje pontonskih mostova i upotrebe eksploziva – čine je posebno pogodnom za operacije kakve se sada pominju.
Rumunija se u ovoj priči ne oslanja samo na vojnu snagu. U decembru 2023. Moldavija je usvojila Strategiju nacionalne bezbednosti, kojom su SAD i Rumunija definisane kao ključni partneri.
Novi predsednik Rumunije, Nikušor Dan, ponavlja da će Bukurešt stajati uz Kišinjev, posebno u nastojanjima da se Moldavija učvrsti na prozapadnom kursu.
S druge strane, paralelno sa svim ovim pripremama, odvijaju se i vežbe „Zapad-2025“ ruskih i beloruskih snaga, što je dodatno uznemirilo zemlje u regionu.
Poljski ministar odbrane Cezari Tomčik već je najavio slanje 40.000 vojnika na granicu sa Belorusijom, a premijer Donald Tusk ocenio je te manevre kao izrazito agresivne. Kada se to spoji sa tenzijama oko dronova i pričama iz Bukurešta, slika postaje složenija i mračnija.
Sve to otvara pitanje: da li region ulazi u novu fazu nestabilnosti ili su u pitanju samo preventivni potezi i političke poruke? U svakom slučaju, 28. septembar i izbori u Moldaviji mogli bi postati datum koji će pokazati kuda ide jugoistočna Evropa.
Borba.info
