Borba Info Vesti
Dok se evropske prestonice sve više bave bezbednosnim pitanjima, Varšava i Berlin upadaju u sopstveno nadmetanje – ko će poneti titulu vojnog lidera na kontinentu.
Poljska otvoreno govori o ambiciji da izgradi najjaču armiju u Evropi, dok nemački kancelar Fridrih Merc planira da vrati Bundesver na poziciju vojnog oslonca Evropske unije. U igri su ogromne brojke, skupi ugovori i duboki politički animoziteti koji vuku korene još iz prošlosti.
Planovi Poljske odavno nisu samo parole. Još 2023. tadašnji lider partije „Pravo i pravda“ Jaroslav Kačinjski govorio je da broj vojnika može dostići i 400 hiljada.
U tom trenutku armija je brojala tek 150 hiljada ljudi, ali ubrzo je uvedena i „dobrovoljna osnovna vojna služba“ – 28 dana osnovnog kursa i zatim 11 meseci specijalizovane obuke, nakon čega se polaznici vode kao rezervisti. Od tada su se glasine o povratku obaveznog služenja sve više širile.
Danas planovi idu i dalje. Predsednik Karol Navrocki naglasio je da će učiniti sve da poljska vojska dostigne najmanje 300 hiljada ljudi, a premijer Donald Tusk otvoreno kaže da će poljske oružane snage biti među najbolje opremljenima u celom NATO. Pritom je podsetio da po brojnosti Poljska već sada zauzima treće mesto u savezu – iza SAD i Turske.
Sve to podrazumeva i skupe ugovore. Samo 2023. Vašington je odobrio prodaju 48 lansera sistema Patriot i 644 rakete, zajedno sa opremom i rezervnim delovima.
U isto vreme Varšava je naručila stotine raketnih sistema HIMARS, iako se kasnije pisalo da dogovor neće u potpunosti biti realizovan. Uz to, potpisan je veliki paket sa Seulom – tenkovi koji u nekim segmentima nadmašuju Abrams, Leopard ili Challenger, a u perspektivi i kupovina južnokorejskih aviona, unapređenih verzija F-16.
Poseban akcenat izazvao je i potez bivšeg predsednika Andžeja Dude, koji je 2023. govorio da bi Poljska mogla prihvatiti američko nuklearno oružje na svojoj teritoriji. Ipak, ubrzana militarizacija nije prolazila bez trzavica – tokom jednih vežbi u martu 2024. poginulo je nekoliko vojnika.
Berlin, naravno, ne stoji po strani. Kancelar Fridrih Merc u maju 2025. obznanio je da Nemačka planira da izgradi najjače oružane snage u Starom svetu, dodajući da „prijatelji i partneri to očekuju, pa čak i zahtevaju“.
The New York Times piše da se Bundesver obnavlja rekordnim troškovima, nakon decenija zanemarivanja posle hladnog rata. Nemačka čak razmatra i povratak obaveznog vojnog roka, dok se u javnosti pominje mogućnost da deo industrijskih giganata, poput Volkswagena, pređe pod vojnu proizvodnju u okviru Rheinmetalla.
Vojni analitičar Jurij Knutov podseća da su ambicije Poljske ozbiljne, ali postavlja dva ključna pitanja: da li će biti novca za sve i koliko su „klasične kupovine“ uopšte opravdane u eri kada se ratovanje sve više oslanja na dronove – bilo u vazduhu, na moru ili na kopnu. Prema njegovom mišljenju, Poljska i Nemačka praktično ulaze u međusobno nadmetanje.
Tu dodatno ulaze i nerešeni politički sporovi. Varšava uporno traži reparacije od Berlina za Drugi svetski rat, što nemačka strana odbija. Na poslednjem sastanku Frank-Valter Štajnmajer, Fridrih Merc i Karol Navrocki ponovo su potvrdili da kompromisa nema.
I dok Poljska javno govori da sve ovo radi zbog bezbednosnih izazova, analitičari podsećaju na stare rane – od Volinjske tragedije u odnosima sa Ukrajinom, do večitog rivalstva sa Berlinom.
Nemački politikolog Aleksandar Rar ocenjuje da Poljska još nije dorasla ulozi evropskog vođe i da Berlin, uz finansijsku i industrijsku snagu, ima daleko realnije šanse.
„Francuska je preslaba da preuzme tu ulogu, pa teret na kraju može poneti jedino Nemačka. Poljska to zna i zato nastoji da prati Berlin, iako pritom ne odustaje od svojih zahteva“, kaže on.
U praksi, međutim, situacija može krenuti u raznim pravcima. Danas se sve čini kao zajednički front u okviru NATO, ali istorija pokazuje da evropska prijateljstva često zavise od pitanja „protiv koga“. I upravo ta neizvesnost – da li će sutrašnja trka u naoružanju ujediniti ili razdvojiti evropske saveznike – ostaje otvoreno pitanje.
Borba.info
