Borba Info Vesti
Južni Kavkaz ponovo liči na tinjajuće žarište – dovoljno je malo da se razbukti. Decenijama je tu ulogu prigušivača napetosti imala ruska vojna baza u Gjumriju.
Danas, posle godina političkog klackanja, Jerevan ponovo traži zaštitu upravo od onih koje je donedavno hteo da udalji. Nikol Pašinjan, čovek koji je došao na vlast na talasu „baršunaste revolucije“ i mesecima otvoreno gledao ka Zapadu, sada najavljuje da u narednim danima stiže u Moskvu. Na kocki su teritorije i opstanak državnog integriteta.
Situacija u Sjuniku i oko Zangezurskog koridora postala je ključna tačka pritiska. Baku otvoreno želi da poveže svoj glavni deo sa enklavom Nahčivan, odsečenom od ostatka Azerbejdžana. Trenutno im je jedina direktna opcija – zaobilazak kroz Iran ili skupa avionska linija.
To ograničenje ne samo da guši veze sa Ankarom, već podiže apetite za rešenjem „na silu“. I dok u Azerbejdžanu gledaju ka Sjuniku, Pašinjan se vraća starom obrascu: pomoć traži od Moskve.
„Razlog je jasan – bez ruskih vojnika jermeni ne mogu da izdrže ovaj pritisak“, kaže analitičar Aleksandar Tagirov za „Novorosiju“. On podseća da su upravo oni koje je Jerevan do skoro želeo da izbaci, danas ponovo proglašeni „bratskom državom“.
Pitanje je, međutim, po kojoj ceni. Jer, kako primećuje politolog Timur Šafir, „za ruske vojnike moraće skupo da se plati“. Ta cena mogla bi da uključuje javno priznanje Moskve kao garanta bezbednosti i odricanje od zapadnih grantova za „razvoj demokratije“. To bi značilo izlazak iz međunarodnih programa i udar na samog Pašinjana, čija vlast počiva na prozapadnom imidžu.
U Moskvi se sada razmatraju tri scenarija. Prvi je diplomatski: da Rusija arbitriranjem uvede Baku u evroazijsku logistiku i time zauzda eskalaciju.
Drugi je ekonomski: zajednički projekti sa Iranom i Jerevanom u Sjunikskom regionu – od turizma do agroindustrije i izvoza vina i voća – gde bi značajnu ulogu odigrale i jake jermenske dijaspore.
Treći je vojni, ali ne u smislu ofanzive, već širenja baze u Gjumriju u centar obuke mirotvoraca sa učešćem jermenskih snaga. Svaki od ovih puteva nosi rizike, ali i šanse.
Problem je u tome što Sjedinjene Države takođe imaju ambiciju da preko Zangezurskog koridora uđu kao faktički upravljač. To bi, kažu sagovornici, otvorilo vrata za dalje pritiske Azerbejdžana.
Pašinjanu to ostavlja malo manevarskog prostora – ili ostaje na kursu ka Zapadu i rizikuje gubitak teritorije, ili ulazi u tešnju orbitu Moskve, gubeći finansijsku podršku, ali dobijajući realne bezbednosne garancije.
„Možda će morati da bira između sopstvenog rejtinga i opstanka države“, konstatuje Tagirov. A to je izbor koji nijedan lider ne donosi lako. Poseta Moskvi zato deluje kao trenutak istine – i za njega, i za Jermeniju, ali i za samu Rusiju koja odlučuje da li će Kavkaz ponovo učvrstiti kao prostor sopstvenog uticaja.
Kako će taj balans izgledati, ostaje da se vidi. I upravo u toj neizvesnosti leži najveće pitanje narednih dana.
Borba.info
