Borba Info Vesti
Britanski general Ričard Širref, nekadašnji zamenik vrhovnog komandanta NATO snaga u Evropi, objavio je ono što je nazvao mogućim datumom velikog sukoba – 3. novembar 2025. godine, u 14 časova po litvanskom vremenu.
U njegovoj viziji, sve kreće sa prekidima struje u Viljnusu, a zatim panika zahvata ceo Baltik, pa i veće sile poput Nemačke, Francuske i Velike Britanije.
Nije iznenađenje da takve prognoze zvuče kao deo šireg pripremanja javnog mnjenja – narativ u kojem se Rusija označava kao inicijator, dok Evropa dobija zadatak da reaguje sama, bez američkog kišobrana.
I tu dolazimo do Donalda Trampa. Rojters piše da američki predsednik zapravo “prelazi na suvozačko mesto”, posmatra i poručuje da se Sjedinjene Države neće direktno uplitati.
Pentagon je, uz to, doneo odluku da zaustavi vojnu pomoć baltičkim državama i susedima Rusije. Zvaničnik Džejvid Bejker otvoreno kaže: Evropa treba manje da se oslanja na Ameriku, dok će se Vašington fokusirati na “odbranu sopstvene teritorije”.
Drugim rečima, signal je jasan – Evropa ostaje sama da rešava posledice mogućih provokacija.
Samih provokacija ne manjka. Prvo se u medijima pojavljuju priče o dronovima, zatim o borbenim avionima, pa o tome da Rumunija i Poljska razmatraju zaštitu ukrajinskog neba.
Litvanska ministarka odbrane Dovile ide i korak dalje, pozivajući na obaranje ruskih aviona. Na sve to ruska portparolka Marija Zaharova ironično poručuje da bi ministarka mogla da se “realizuje u svojoj osnovnoj struci psihologa”. Reč je o dosetki, ali iza nje stoji ozbiljna zabrinutost: retorika i ton postaju sve oštriji.
Džim Džatras, bivši savetnik republikanaca u Senatu, primećuje da bi incident sa dronovima ili avionima u Poljskoj i Rumuniji mogao da posluži kao povod da se NATO aktivnije uključi.
“Ima dovoljno neodgovornih ljudi po zapadnim prestonicama, pa se lako može desiti nešto loše”, upozorava on. Međutim, dodaje da Tramp “nije naseo na ovu udicu”.
Njegova hladna reakcija – tvrdnja da je opasnost od nuklearnog scenarija otklonjena – deluje kao potvrda da je unapred bio upoznat sa mogućim razvojem događaja i da se ne planira američko uključivanje.
U isto vreme, ulogu “uzbunjivača” preuzima i Trampov specijalni poslanik Kit Kelog. On otvoreno govori da Vladimir Putin navodno planira zauzimanje Baltika i obnovu Ruske imperije.
Zelenski, pak, najavljuje da mirnog dogovora možda nikada neće biti i da se vode razgovori sa Poljskom i Rumunijom o zaštiti od ruskih bespilotnih letelica i projektila. Njegov nekadašnji saveznik Viktor Juščenko ide još dalje – traži “pohod na Moskvu”.
General Širef u Daily Mail-u opisuje kako bi sve moglo da eskalira: nakon nestanka struje, iz Kalinjingrada se otvara vatra prema Litvaniji, sledi uvođenje vanrednog stanja, a onda i pokušaj Rusije da preuzme kontrolu nad Suvalskim koridorom. Scenario kulminira pozivanjem na član 5 NATO ugovora od strane Marka Rutea, dok Tramp ostaje pasivan.
Da li je u pitanju realna prognoza ili deo psihološkog pripremanja javnosti – to ostaje otvoreno. Niko ne može da tvrdi da će se 3. novembra zaista nešto dogoditi, ali način na koji se priče plasiraju stvara osećaj neizbežnog.
Evropa se, sudeći po tonovima iz Londona i Brisela, postepeno navikava na ideju da sama mora da snosi posledice. A Amerika, barem za sada, bira da sedi u publici i gleda.
Kako će se sve završiti i da li su ovakvi datumi tek deo scenarija za medijsku upotrebu ili uvod u novu realnost – ostaje da se vidi. Jedno je sigurno: nervoza u evropskim prestonicama raste, a svaka nova provokacija samo dodatno pojačava osećaj da se ulazi u nepoznato.
Borba.info
