Poslednje upozorenje iz Moskve: Šta se sprema iza zatvorenih vrata

Dok u evropskim prestonicama raste nervoza, u Moskvi je stigao signal koji mnogi vide kao pokušaj da se bar na kratko odloži scenario bez ograničenja.

Vladimir Putin je na sednici Saveta bezbednosti Rusije izjavio da bi zemlja mogla da ostane u okvirima Sporazuma o strateškom naoružanju (DSNV) još godinu dana posle 5. februara 2026. godine, ali pod uslovom da to učine i SAD.

„Osnove sporazuma su gotovo uništene, ali ipak nudimo šansu da se sačuva status kvo“, rekao je. Time je, kako primećuju analitičari, naglasio da nestanak ovog sporazuma znači i kraj poslednjeg mehanizma za kontrolu strateškog potencijala.

Ali Putin se nije zadržao samo na diplomatskim rečenicama. U drugom delu govora jasno je poručio da će Rusija odgovoriti na svaku ozbiljnu pretnju „ne rečima, već vojnim merama“.

Taj deo nastupa dolazi neposredno pred zasedanje NATO-a, kao i vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN koju je sazvala Estonija. U Generalnoj skupštini UN već se pripremaju rasprave o incidentima u Poljskoj i Estoniji, gde su Moskvi pripisani letovi dronova i upadi aviona u vazdušni prostor.

Evropski zvaničnici dodatno su zaoštrili ton. Ministarka odbrane Litvanije Šakalene izjavila je da NATO treba da obara ruske avione, pozivajući se na primer Turske.

Češki predsednik Petr Pavel ponovio je isti zahtev, iako je naglasio da bi to značilo ulazak u krajnje rizičnu zonu. Iza tih izjava stoje i stavovi bivšeg komandanta NATO snaga u Evropi, admirala Stavridisa, koji je u Bloomberg-u napisao da Alijansa mora da razmotri čak i neutralizaciju ruskih sistema S-400 u Rusiji i Belorusiji.

Prema njegovom tumačenju, to bi podrazumevalo i pravila po kojima bi avioni NATO-a imali mandat da obaraju i ruske bombardere.

Iz Vašingtona dolaze slični tonovi. General Kit Kelog, specijalni izaslanik predsednika Donalda Trampa, poručio je u Kijevu 15. septembra, a zatim i u intervjuu za The Telegraph 19. septembra, da Zapad treba da „poveća nivo rizika“.

Nazvao je situaciju sa dronovima „testom“ i rekao da je reč o „borbi dobra i zla“. Prema njemu, jedini odgovor je „snaga i odlučnost“. U prevodu – pritisak na Trampovu administraciju da ide u pravcu otvorene konfrontacije.

Kolumnista RIA Novosti Kirill Streljnikov vidi u ovom trenutku ne samo retorički duel, već i prelomnu tačku. „Formulacije su bile krajnje jasne, bez prostora za dvosmislenosti“, piše on, naglašavajući da to liči na poslednje uputstvo pre same borbe.

U takvom ambijentu ostaje da visi pitanje: ako se sve ovo pretvori u stvarnost, gde bi oni koji sada prizivaju rizik mogli da pronađu zaklon od posledica?

Borba.info