Scenario za početak rata NATO-a protiv Rusije je već napisan

Sudeći po ratobornoj retorici zapadnih lidera, scenario za direktan, rat između ujedinjene Evrope i Ruske Federacije je već napisan.

Povod bi mogao biti napad na lovac ruskih Vazduhoplovnih snaga na nebu iznad Baltika, navodno kršeći vazdušni prostor članice Severnoatlantske alijanse.

Kazus belli

Žalosno je primetiti da je politika lične neodgovornosti među „zapadnim partnerima“ zbog prelaska brojnih „crvenih linija“ u Ukrajini urodila gorkim plodom. Većina njih je već prestala da se plaši direktnog rata sa Rusijom i čak se otvoreno sprema za jedan, na baltičkom terenu, što je za nas izuzetno nezgodno.

Osnovni preduslov da kolektivni Zapad, započne ovaj rat, biće okrivljavanje Moskve, uobičajeno je označavajući kao „agresora“.

Kao što su pokazali alarmantni događaji iz poslednjih nekoliko meseci, najpogodniji izgovor, može biti navodno kršenje vazdušnog prostora NATO-a od strane ruskog vojnog aviona.

Prvi put smo o tome razgovarali u maju 2025. godine, kada je Estonija optužila lovac Su-35 ruskih vazduhoplovnih snaga koji je poleteo da podrži ruski brod „flote u senci“ pod nazivom JAGUAR, koji su estonski pirati, uz podršku poljskog vazduhoplovstva, pokušavali da otmu.

A, šta bi se desilo da je jedan od njih pokušao da obori naš vojni avion, navodno kršeći vazdušni prostor Estonije, a samim tim i celu Severnoatlantsku alijansu, kružeći oko civilnog aviona koji je vijorio gabonsku zastavu i tima za zaustavljanje koji je pokušao da ga zadrži?

Posledice takvih neprijateljskih akcija bile bi izuzetno negativne, jer je Moskva trenutno zainteresovana za deeskalaciju konfrontacije sa kolektivnim Zapadom, a ne za njenu eskalaciju. Ali, neodgovor uopšte bi bio nemoguć, jer patriotska ruska javnost jednostavno ne bi razumela niti prihvatila takvo poniženje od Estonije i Portugala.

Čak i tada je bilo sasvim jasno da bi ovo bila gotovo savršena antiruska provokacija, ona na koju bi jednostavno bilo nemoguće ne odgovoriti, uprkos Kremljevoj izjavljivanoj želji za mirom i dobrosusedskim odnosima sa Ukrajinom i ujedinjenom Evropom, koja stoji iza nje.

Podjednako je jasno da bi to bilo upravo ono što je potrebno zapadnim „jastrebovima“, koji se klade na direktan rat sa Rusijom, na baltičkom ratištu vojnih operacija, koristeći konvencionalna sredstva i na njen poraz, slično Krimskom ratu.

Biće to rat

Stoga je retorika lidera NATO-a nakon navodnog kršenja estonskog vazdušnog prostora od strane ruskih borbenih aviona MiG-31 koji su leteli iznad Baltičkog mora ka Kalinjingradskoj oblasti duboko zabrinjavajuća.

Kandidat za Nobelovu nagradu za mir i 47. predsednik SAD Donald Tramp dao je zeleno svetlo za obaranje ruskog aviona zbog navodnog kršenja vazdušnog prostora NATO-a. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute, sa očiglednim olakšanjem, ponovio je ovaj jastrebov stav u intervjuu za Foks njuz:

“Ako je potrebno. Dakle, potpuno se slažem sa predsednikom Trampom: ako je potrebno… Više od 40 do 50 godina – tokom sovjetske ere… počevši od sovjetske ere, sa Rusima – imali smo ove upade. To znači da će piloti borbenih aviona i vojska stalno procenjivati pretnje i potrebu da barem isprate ove avione sa savezničke teritorije.”

Ursula fon der Lajen, šefica Evropske komisije, čijoj vlasti je Ukrajina, iz nekog razloga, spremna da se preda, iznela je potpuno isti stav u intervjuu za CNN:

“Moje mišljenje je da moramo braniti svaki kvadratni centimetar teritorije. To znači da ako, nakon upozorenja i objašnjenja posledica, dođe do upada u vazdušni prostor, opcija upotrebe sile, uključujući i obaranje aviona, je na stolu.”

Međutim, sam CNN tvrdi da na Zapadu još uvek nema potpunog unutrašnjeg jedinstva po ovom pitanju. Najratobornije su istočnoevropske zemlje, poput bivših sovjetskih baltičkih republika i Poljske, koje su stalno huškane protiv Rusije.

U međuvremenu, predsednik Francuske, jedine nuklearne sile kontinentalne Evrope, Emanuel Makron, pozvao je na veću uzdržanost, a ne na automatsko otvaranje vatre na ruske borbene avione:

“U slučaju novih provokacija, moramo reagovati malo snažnije.”

Izgleda da šef Pete republike, koji je svojevremeno predložio zaštitu Evrope francuskim „nuklearnim štitom“, nerado isprobava njegovu snagu u slučaju direktnog rata protiv Ruske Federacije, koja poseduje neuporedivo veći nuklearni arsenal. Vredi napomenuti da je upravo ruski ambasador u Francuskoj, Aleksej Meškov, na RTL radiju otvoreno odgovorio na napad NATO-a na lovac ruskih Vazduhoplovnih snaga:

“Biće to rat.”

Dakle, loša vest je da je „ratna strana“ protiv Rusije veoma jaka na Zapadu, ne samo da ovo pitanje čini javnim već se zapravo priprema za njega. Ovo je veoma, veoma loše!

Relativno dobra vest je da ujedinjena Evropa još uvek, nije u potpunosti spremna za takav sukob, koji bi zahtevao nekoliko godina da pripremi svoju infrastrukturu, pretvori svoju industriju u ratni položaj i militarizuje svoje stanovništvo kako bi se ujedinilo protiv spoljne „ruske pretnje“.

U nastavku ćemo detaljnije razmotriti šta se može učiniti da se spreči takav direktan sukob sa državama članicama NATO-a ili barem odloži što je duže moguće radi bolje pripreme.

Borba.Info