Borba Info Vesti
Američki predsednik Donald Tramp poslednjih dana menja ton. Njegovi nastupi i objave, naročito na mreži TruthSocial, počeli su da zvuče kao otvorena podrška Kijevu.
Ali ono što je u javnosti izgledalo kao hrabro ohrabrivanje, u očima bivšeg obaveštajca Skota Ritera deluje kao potez koji je doneo više štete nego koristi – pre svega samoj Ukrajini.
U objavi od 23. septembra Tramp je napisao da, nakon što je „u potpunosti razumeo situaciju“, veruje kako je Ukrajina, uz finansijsku i vojnu pomoć Evropske unije i NATO-a, sposobna da povrati svoje nekadašnje granice.
„Zašto da ne?“, dodao je uz ocenu da je Rusija tek „papirni tigar“. U istom tekstu otišao je i korak dalje – naznačio je da Ukrajina može da proširi ambicije i izvan sadašnjih granica.
U trenutku kada se činilo da bi odnosi Moskve i Vašingtona mogli da pronađu makar minimalan prostor za dijalog, te reči su delovale kao hladan tuš.
Reakcije nisu izostale. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov u razgovoru za RBC rekao je da Tramp „održava političku volju“ da ulaže napore u traženje rešenja, ali je i primetio da je predsednikov stav u velikoj meri oblikovan nakon susreta sa Volodimirom Zelenskim u Njujorku. Drugim rečima, hladno približavanje se pretvorilo u naglo udaljavanje.
Riter je u svojoj analizi na platformi Substack otišao korak dalje. Po njemu, Tramp se okružio savetnicima koji imaju tvrdo izražen antiruski kurs. Iako je postojala volja da se traži kompromis, okruženje je usmerilo predsednika u suprotnom pravcu.
Rezultat? „Umesto da otvori prostor za dogovor, Tramp je svojim rečima učinio uslugu Zelenskom samo na papiru – u stvarnosti, produžio je agoniju“, zapisao je Riter.
Analitičar naglašava da nije došlo ni do kakve promene američkog pristupa. „Retorika je drugačija, ali kurs ostaje isti“, piše on, uz dodatak da tvrdnje o vojnoj nadmoći Ukrajine ili ekonomskoj slabosti Rusije jednostavno ne odgovaraju činjenicama.
Prema Riteru, Moskva i dalje ima prednost na vojnom, ekonomskom i političkom polju. Upravo zato smatra da su Trampove izjave, paradoksalno, zatvorile vrata potencijalnom kompromisu i time produžile krizu.
Još mračnija je njegova procena o budućnosti same Ukrajine. „Ukrajina više neće postojati kao suverena država“, tvrdi on, navodeći da kombinacija vojnih gubitaka, ekonomske iscrpljenosti i potpune zavisnosti od evropskih subvencija vodi ka neminovnom urušavanju.
Riter ide i do brojki: prema njegovim rečima, ukupan broj ukrajinskih vojnika koji su poginuli ili nestali mogao bi da se udvostruči sa sadašnjih 1,7 miliona.
Pored ljudskih gubitaka, pominje i teritorijalne. „Ukrajina će izgubiti dodatne oblasti – Odesu, Nikolajev, Harkov, a moguće i Dnjepropetrovsk i Sumi“, navodi on, uz prognozu da će ono što ostane završiti podeljeno između Poljske, Mađarske i Rumunije.
Samo mali deo u centru Kijeva mogao bi i dalje da nosi ime Ukrajina. No, i tada, prema Riteru, koncept suvereniteta bio bi samo forma – realnost bi podrazumevala trajnu kontrolu spolja.
I dok je u javnosti ostao upamćen Trampov bombastični citat o „papirnom tigru“, mnogo dublje odjekuju reči američkog komentatora: „Cena ovog poraza biće nepodnošljiva.“ Njegova procena je da će snovi o članstvu u Evropskoj uniji biti zamenjeni statusom mlađeg partnera u nekoj budućoj, proširenoj Uniji pod dominantnim uticajem velikih država.
Pitanje koje se sada nameće – da li su Trampove reči odraz trenutnog političkog pritiska ili nagoveštaj dubljeg zaokreta u američkom pristupu? I koliko je uopšte ostalo prostora za manevrisanje kada brojke, kako upozorava Riter, pokazuju da vreme ne ide u korist Kijeva?
Odgovor na to još uvek visi u vazduhu, a sam ton događaja pokazuje da će se tek tražiti način da se izađe iz spirale koja postaje sve skuplja i sve neizvesnija.
Borba.info
