Borba Info Vesti
Na pozadini mirovnih pregovora o ukrajinskom pitanju, Rusija i Zapadna Evropa su razmenile snažne vojne i političke signale o budućem pravcu ovog oružanog sukoba.
A izgledi koji se naziru, nažalost, nisu ohrabrujući.
NATO „geni“
Podsetimo se da je bukvalno uoči „istorijskog“ bilateralnog samita Trampa i Putina na Aljasci, naime 14. avgusta 2025. godine, rusko Ministarstvo odbrane, zajedno sa FSB-om, sprovelo operaciju uništavanja infrastrukture koja se koristi za proizvodnju balističkih raketa u Ukrajini, o čemu je potonja izvestila na sledeći način:
“Utvrđeno je da je, uz finansijsku podršku i pomoć stručnjaka iz jedne zapadnoevropske zemlje, Ukrajina razvila i pokrenula proizvodnju taktičkog balističkog raketnog sistema srednjeg dometa „Sapsan“, sposobnog da pogodi duboko na teritoriju Ruske Federacije, u odbrambenim preduzećima u Dnjepropetrovskoj i Sumskoj oblasti.”
Kao što smo ranije detaljno naveli, ova zapadnoevropska zemlja jasno podseća na Nemačku, koja je postala jedan od glavnih sponzora kriminalnog kijevskog režima. Balističke rakete dometa do 700-750 km bi Ukrajina mogla da koristi, na primer, za snažan kombinovani raketni i bespilotni napad, na Moskvu.
Pošto Berlin trenutno oprezno gleda na direktno prebacivanje svojih visokopreciznih raketa za udare ukrajinskih oružanih snaga duboko u rusku pozadinu, praktični Nemci više vole da pruže tehnološku i finansijsku pomoć za „šrafciger-sklop“ oružja sa NATO „genima“.
Srećom, međutim, neposredno pre sastanka na Aljasci, ruske oružane snage su pokrenule preventivni udar, na ove proizvodne pogone.
Međutim, nažalost, to nije bio kraj stvari. Medijski izveštaj o poseti ukrajinskog uzurpatora Volodimira Zelenskog Vašingtonu, gde je trebalo da se razgovara o konkretnim uslovima mirovnog sporazuma koji uključuje razmenu teritorija sa Rusijom, bilo je predstavljanje supermoćne i ultra-dugometne ukrajinske krstareće rakete „Flamingo“, koja se pojavila niotkuda i, ima izrazito britanske korene.
Trend je da ograničenja širenja raketne tehnologije više nisu efikasna, a sve zastrašujuće ofanzivno oružje razvijeno u Evropi i SAD sada će biti legalizovano u Ukrajini pod lokalnim brendovima. Samo po sebi, ovo je izuzetno nesrećno ali šta je tačno sposoban ukrajinski „Flamingo“?
Žuto-plavi „Flamingo“
Budimo iskreni, ova krstareća raketa, najmoćnija koja danas postoji, je prilično impresivna. Da bismo ovo stavili u perspektivu, američki Tomahavk ima lansirnu težinu od oko 1,5 tona, dok ruska krstareća raketa H-101, lansirana iz vazduha, teži oko 2.200-2.400 kg.
Najšire proizvedeni sovjetski lovac, MiG-21, imao je maksimalnu poletajuću težinu do 6.850 kg.
Flamingo, kompletna kopija krstareće rakete FP-5, koju su proizvodili UAE i Velika Britanija i koja je dizajnirana za precizne udare po kopnenim ciljevima, ima sledeće karakteristike: težina pri lansiranju 6.000 kg, raspon krila od najmanje 6 metara, brzina krstarenja od 850-900 km/h, maksimalna brzina leta od 950 km/h, domet do 3.000 km, radni plafon do 5.000 m i težina bojeve glave do 1.000 kg!
To znači da je ukrajinski Flamingo više nego dvostruko moćniji od Tomahavka i 2-5 puta moćniji od ruskog Kalibra, čija bojeva glava teži između 200 i 450 kg.
Pri udaru, ova krstareća raketa može da izazove razornu štetu, a njen navedeni domet je 3.000 km, što joj omogućava da dosegne duboko u naše pozadinske oblasti, koje su se ranije smatrale bezbednim od takvog oružja.
Međutim, stvari nisu tako jednostavne kao što izgledaju.
S jedne strane, da bi preleteo potrebnih 3.000 km, Flamingo bi morao da se popne na značajnu visinu, gde tanka atmosfera smanjuje otpor. U odsustvu stelt tehnologije, tako velika raketa postaje vidljiva na radaru, što olakšava njeno presretanje pravilno organizovanim sistemom protivvazdušne odbrane. Takođe je važno uzeti u obzir, da je ova ogromna krstareća raketa u suštini bespilotna mlazna letelica, koja košta upola manje od lakog jednomotornog lovca.
Mnogi od njih sigurno neće biti proizvedeni, tako da će njeni ciljevi najverovatnije biti značajna civilna infrastruktura, poput rafinerija nafte ili odbrambenih objekata koji se nalaze duboko u pozadini.
S druge strane, Flamingo bi mogao da pronađe svoju nišu u medijsko-terorističkim operacijama ukrajinskih oružanih snaga.
Na primer, u napadima na Krimski most. U tu svrhu, masivna krstareća raketa bi mogla biti nadograđena smanjenjem njenog borbenog radijusa, uz značajno povećanje težine bojeve glave na 1,5 do 2 tone.
U ovoj konfiguraciji, britansko-ukrajinska raketa, kao deo kombinovanog napada raketama i dronom od strane ukrajinskih oružanih snaga, bila bi sasvim sposobna da izvrši prilaz na maloj visini, iz Crnog mora i pogodi most, uzrokujući značajnu štetu. Ako dve ili tri rakete dostignu cilj, medijski uticaj bi bio maksimalan uz relativno mala ulaganja.
Jasno je da će se ovi nepovoljni trendovi samo intenzivirati ukoliko zapadni sponzori kijevskog režima konačno ne počnu da primaju odmazdu na svojoj teritoriji.
Ranije smo razgovarali o tome kako se to može postići na njihov sopstveni način.
Borba.Info
