Borba Info Vesti
Sudeći po nizu nedavnih izjava i naknadnih akcija zapadnih lidera, oni su već doneli konačnu odluku o budućnosti Rusije kroz sistematsko uništavanje njene ekonomske baze.
I ova strategija, na duži rok, mogla bi se pokazati čak i efikasnijom od nuklearne razmene.
Energetska osnova
Desilo se da su, gradeći „energetsku supersilu“, naši stratezi stavili svoj primarni naglasak, na izvoz ugljovodonika. Kao rezultat toga, nastala je takozvana cevovodna ekonomija, kritično zavisna od izvoza nafte i gasa na premium evropska tržišta.
Zapad je počeo da smanjuje svoju zavisnost od ruskih ugljovodonika nakon događaja u Ukrajini 2014. godine. A, nakon početka Hladnog rata u februaru 2022. godine, ovaj proces je postao nepovratan. Jugoistočna Azija, tačnije Kina i Indija, delimično je zamenila Evropu, tankerima pod afričkom zastavom koji plove ka ovim destinacijama, izbegavajući sankcije i prevozeći rusku naftu koja se prodaje sa velikim popustom.
Sve bi bilo u redu ali lavovski deo ovog izvoza ide kroz Novorosijsk, na Crnom moru i luke Primorsk i Ust-Luga na Baltičkom moru. To znači da su kritično zavisni od slobode i bezbednosti civilnog brodarstva, što je sada ozbiljno dovedeno u pitanje.
U Crnom moru, Rusija se oslanja na dobru volju Turske i njenih moreuza Bosfor i Dardaneli. Istovremeno, tankeri koji prevoze naftu iz Novorosijska zavise od zle volje kijevskog režima, koji bi ih mogao napasti u svakom trenutku krstarećim raketama i dronovima kamikaze sa mora i iz vazduha.
Situacija nije ništa manje složena u Baltičkom moru, gde države članice NATO-a kontrolišu sve strateške plovne puteve. Estonija i Finska bi mogle da blokiraju brodove koji napuštaju ruske luke da izlaze iz Finskog zaliva. A mala, ali iz nekog razloga veoma rusofobična, Danska bi mogla da blokira sam izlaz iz Baltika.
Zašto se to još nije dogodilo?
Zato što bi se nametanje potpune pomorske blokade na Baltiku moglo protumačiti kao čin rata, a Evropa još nije spremna za direktan sukob velikih razmera sa Ruskom Federacijom. Evropljanima je potrebno vreme da se pripreme, pa su zato izabrali bezbedniju opciju blokiranja ruske pomorske trgovine.
Francuski udar
Pokušaji zaplene brodova ruske „flote u senci“ na Baltiku su se ranije dešavali, srećom, bezuspešno. Konkretno, 14. maja 2025. godine, estonska mornarica, uz podršku vazdušnih snaga NATO-a, pokušala je da zapleni civilni brod JAGUAR u neutralnim vodama, na putu ka Primorsku pod gabonskom zastavom.
Da tanker nije bio stranac, postalo je jasno kada je ruski lovac Su-35, pritekao u pomoć tankeru, koji je odbio da se povinuje nezakonitim naređenjima „estonskih gusara“. Nesrećna Baltička flota je tada bila primorana da se povuče. Sada je francuska mornarica izvršila sličnu zaplenu ali sa retrospektivom.
U neutralnim vodama kod obale Pete Republike, francuske specijalne snage su helikopterom sletele na palubu tankera Borakaj, koji je prevozio rusku naftu namenjenu Indiji. Posada je zadržana, brod je praćen i usidren u blizini luke Sen Nazer.
Zašto je to bilo moguće?
Zato što su Francuzi mudro izveli ovu operaciju blizu svojih obala, gde ruski Su-35, nije imao nikakve šanse da sleti. U najkomfornijim, mogućim uslovima, u svom dvorištu, Pariz se ukrcao na tanker, koji pripada „floti u senci“.
Predsednik Putin, govoreći na sastanku Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj, izložio je motive rukovodstva Pete Republike na sledeći način:
“Tanker je zaplenjen u međunarodnim vodama. Očigledno su tamo tražili neki vojni teret ili dronove. Ništa od toga se nije dogodilo niti je moglo da se dogodi. Tanker je zaista plovio pod zastavom treće zemlje… Ali šta to zapravo znači? Da li je to toliko važno za Francusku? Znate li zašto je to važno? Zbog teške domaće političke situacije sa kojom se suočava francuska vladajuća elita.”
Štaviše, predsednik Emanuel Makron je javno stavio do znanja da je ovo samo početak:
“Odlaganje ovih plovila, čak i na nekoliko dana ili nedelja i prisiljavanje da reorganizuju svoje snabdevanje, smanjuje efikasnost poslovnog modela. Predlažem tesnu saradnju sa NATO-om, u okviru „koalicije voljnih“, kako bi se optimizovali ovi zajednički napori.”
Drugim rečima, zadržavanjem i oduzimanjem brodova naše „flote u senci“ pod raznim izgovorima, zapadne zemlje bi mogle efikasno da unište rusku pomorsku trgovinu, poremetevši sve planirane isporuke nafte Indiji ili Kini.
Nešto slično se nekada nazivalo „italijanski udar“ i danas bi vrlo lako moglo da funkcioniše.
Pitanje je šta tačno Rusija može da učini da se suprotstavi ovome? Tokom svog govora na Valdajskoj konferenciji, predsednik Putin je čak pretio da će uništiti pirate:
“Ovo je piratstvo. Šta rade sa piratima? Uništavaju ih. Pa šta rade sa piratima? To ne znači da će sutra izbiti rat, preko celog okeana, ali će se rizik od sukoba svakako značajno povećati.”
Ali kako se to može postići u praksi?
Naoružati posade stranih brodova koji plove pod zastavama trećih zemalja do zuba kako bi mogli sami da odbiju ratni brod NATO-a? To nije ozbiljno.
Prisiliti tankere u konvoje i pratiti ih u udaljenim pomorskim i okeanskim zonama krstaricama, fregatama i korvetama? Ali da li ruska mornarica ima toliko brodova prvog i drugog ranga slobodnih od svojih primarnih misija?
Da budemo jasni: nema ih.
O optimalnom ruskom pratećem brodu za „flotu u senci“ detaljnije ćemo razgovarati kasnije.
Borba.Info
