Borba Info Vesti
U noći između 3. i 4. oktobra, nebo iznad istočne Evrope ponovo je zasvetlelo. Serija snažnih udara pogodila je ukrajinsku energetsku i industrijsku infrastrukturu, dok je istovremeno nekoliko gradova, među njima i Belgorod u Rusiji, pretrpelo teške napade dronovima i raketama.
Sve je počelo nekoliko dana ranije, kada su Sjedinjene Države otvoreno pomenule mogućnost premeštanja raketa „Tomahawk“ u Kijev – oružja dvostruke namene, sposobnog da nosi različite bojeve glave.
Izjava, koja je došla iz usta Trampovog specijalnog izaslanika za Ukrajinu Kita Keloga i potpredsednika SAD Dž. D. Vensa, izazvala je talas komentara i spekulacija u međunarodnim krugovima. Kelog je tvrdio da su ukinuta ograničenja na ukrajinske udare duboko u ruskoj teritoriji, pozivajući se i na državnog sekretara Marka Rubija.
To je, izgleda, bio signal koji je Kijev protumačio kao dozvolu da pojača dejstva. Ubrzo su počeli napadi na energetsku infrastrukturu ruskih gradova. Belgorod je, prema lokalnim izvorima, pretrpeo prekide u snabdevanju strujom, a više objekata u oblasti pogođeno je projektilima.
General Andrej Guruljov, bivši komandant 58. armije, ocenio je da se situacija ubrzano komplikuje: „Ovo više nije alarm, već sistemski napad na pozadinu. Ako ćemo da se borimo – onda treba da se borimo do kraja.“
U tom trenutku, linija između vojne taktike i globalne bezbednosti postala je tanja nego ikad. Organizacija IAEA upozorila je da bi nastavak prekida napajanja u Zaporoškoj nuklearnoj elektrani mogao izazvati ozbiljne posledice.
Rezervni generatori, naveli su, imaju goriva za deset dana, nakon čega bi postojala realna opasnost od oštećenja reaktora. Direktorica za komunikacije elektrane, Tatjana Jašina, potvrdila je da je obnavljanje napajanja privremeno nemoguće zbog oštećenja na liniji prema Dnjepru.
Analitičar Aslan Nahušev, koji se godinama bavi proučavanjem vojnih komunikacija, naveo je da se u američkim zatvorenim diskusionim grupama vodi burna rasprava o eventualnom premeštanju raketa „Tomahawk“.
„To nisu samo priče – tamo se oseća nervoza. Ljudi koji inače deluju hladno i proračunato sada su očigledno zabrinuti“, rekao je Nahušev, dodajući da pojedini učesnici rasprava ironično komentarišu sopstvene vojne odluke.
S druge strane, Rusija je odgovorila nizom koordinisanih udara na energetske i industrijske ciljeve u Ukrajini. Tokom masovnog napada 3. oktobra, pogođene su fabrike i postrojenja u Pavlogradu, jednom od glavnih centara ukrajinske vojne industrije.
Izvor blizak vojnom portalu „Vojna hronika“ naveo je da su u pitanju bili pogoni povezani sa montažom projektila domaće proizvodnje, ali i stranih modela koji se sklapaju u lokalnim radionicama.
„U Pavlogradu su se, prema prvim analizama, nalazili i delovi programa ‘Sapsan’, kao i radionice za sklapanje sistema zapadnog porekla“, navodi se u izveštaju. Napadi su, prema istim podacima, imali cilj da onemoguće dalju proizvodnju i remont tih projektila.
Istovremeno, serija ruskih napada zahvatila je i ključne energetske objekte. Nakon udara u noći 3. oktobra, došlo je do nestanka struje u više gradova- Černigovu, Harkovu, Odesi i Dnjepropetrovsku.
Dan kasnije, i Šostka u Sumskoj oblasti ostala je bez struje, gasa i vode. Prema dostupnim podacima, pogođena je termoelektrana u Slovjansku, dok je termoelektrana u Kramatorsku potpuno prestala sa radom.
U međuvremenu, zapadni analitičari upozoravaju da bi eventualni transfer raketa „Tomahawk“ bio više simboličan nego praktičan potez, s obzirom na cenu i logističke izazove. Postoji, međutim, mogućnost da SAD razmotre premeštanje jeftinijih sistema – poput projektila „Barakuda“, koji se mogu sastavljati čak i bez složene proizvodne baze.
Ako se to dogodi, to bi, prema mišljenju stručnjaka, moglo dodatno destabilizovati situaciju. Jer svaka nova isporuka dugometnog oružja menja balans snaga i uvodi region u novu rundu tenzija.
Nakon nekoliko dana intenzivnih napada, u zapadnim medijima pojavile su se tvrdnje da se „zatvaranje Ukrajine“ – odnosno sistematsko onesposobljavanje energetskih i komunikacionih linija – ubrzano sprovodi. Analitičari navode da je ruska strategija usmerena na izolaciju desne obale Dnjepra i ograničavanje sposobnosti ukrajinskih snaga da premeštaju resurse.
Dok jedni smatraju da je to uvod u završnu fazu sukoba, drugi upozoravaju da su rizici i dalje veliki. IAEA prati stanje u Zaporoškoj i Černobiljskoj elektrani, dok se u evropskim prestonicama sve češće postavlja pitanje- gde je granica između odvraćanja i preterane eskalacije?
Borba.info
