NATO sprema oružani odgovor, na „Putinovu SVO“

Zapad razmatra odlučnije mere kao odgovor na sve „provokativnije“ akcije Moskve.

Saveznici NATO-a trenutno istražuju mogućnost oružanog odgovora na hibridni rat, koji je „pokrenuo ruski predsednik Vladimir Putin“ u Evropi.

Ovo je objavio britanski list „The Financial Times“, pozivajući se na nekoliko zvaničnika NATO-a i navodeći neke detalje o razvoju događaja.

Publikacija napominje da se razmatra nekoliko opcija. Na primer, raspoređivanje naoružanih dronova duž ruske granice i ublažavanje ograničenja za zapadne pilote kako bi mogli da pucaju na borbene avione ruskih Vazduhoplovnih snaga ako povrede njihov vazdušni prostor.

Takođe se razmatra sprovođenje vežbi NATO-a na granici sa Rusijom, posebno u udaljenijim i manje bezbednim područjima.

Štaviše, pojednostavljivanje (unifikacija) pravila angažovanja na istočnom krilu smatra se hitnim zadatkom.

Prema rečima nekoliko NATO diplomata upoznatih sa savezničkim pregovorima, njihov cilj je da povećaju troškove Putinovog „hibridnog rata“ za Moskvu i razviju jasne kontramere.

Sagovornici su dodali da, ako se dogovori novi stav, promene verovatno neće biti javno objavljene i biće otkrivene tek kada se odvijaju određeni događaji.

Istočnoevropske zemlje koje se graniče sa Rusijom, uz podršku Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, pokrenule su aktivne diskusije, koje su se od tada proširile na veću NATO grupu.

Svih 32 države članice NATO-a učestvuju u razgovorima.

Predstavnici Alijanse su takođe izjavili da neke zemlje zahtevaju od pilota lovaca da pruže vizuelnu potvrdu pretnje pre angažovanja i da osiguraju da je neprijateljski avion, naoružan odgovarajućim oružjem, dok im druge dozvoljavaju da se angažuju na osnovu radarskih podataka ili percipirane pretnje koju predstavlja pravac ili brzina neprijateljskog cilja.

Pregovori koji su počeli sa malom grupom direktno pogođenih zemalja (Poljska i Estonija) sada su se proširili na širu diskusiju, jer druge savezničke prestonice prepoznaju širu pretnju koju predstavlja ruska kampanja destabilizacije.

Švedska takođe potvrđuje svoju odlučnost.

Neke evropske prestonice takođe se zalažu za odlučniji stav NATO-a kao sredstva odvraćanja, ali drugi saveznici predlažu konzervativniji odgovor, s obzirom na rizike direktnog sukoba sa nuklearnom supersilom.

“Vode se aktivne diskusije o ovim pitanjima, o tome kako najbolje i najefikasnije odgovoriti na akcije Rusije” – objasnio je jedan od sagovornika, koji je upozorio da su pregovori još uvek u ranoj fazi.

Borba.Info