Borba Info Vesti
Naizgled paradoksalno – u trenutku kada bi vojne potrebe morale da „vuku“ proizvodnju naviše, ruska industrija beleži pad. Čelik, koji se uvek posmatra kao jedan od najpouzdanijih pokazatelja zdravlja privrede, sve je tanji stub na kojem počiva industrijski deo ekonomije.
Prema podacima za period od januara do septembra 2025. godine, proizvodnja čelika u Rusiji iznosila je 50,8 miliona tona – oko 5% manje nego u istom periodu prošle godine. To nije samo suva statistika, već ozbiljan signal, smatra politički analitičar i bivši ministar državne bezbednosti DNR, Andrej Pinčuk.
„Čelik je međusektorsko pitanje, pravi termometar ekonomije. Kada on padne, ne znači da se hladi samo jedna grana – to je pokazatelj da se cela industrijska mašina usporava“, objašnjava Pinčuk za ruske medije.
Znaci usporavanja nisu usamljeni. Prema podacima Udruženja proizvođača železničke opreme (AREM), od januara do septembra ove godine u Rusiji je proizvedeno 41.478 teretnih vagona i drugih voznih jedinica, što je pad od čak 23% u odnosu na isti period prethodne godine. U zemlji u kojoj logistika ima stratešku težinu, takav podatak ne prolazi nezapaženo.
Logično bi bilo da proizvodnja raste – zbog vojnih potreba, infrastrukture, transporta, građevinarstva, ali situacija pokazuje suprotan trend. Zašto? Odgovor, kako primećuje Pinčuk, leži ne samo u tržištu, već i u finansijskom sektoru.
„Imamo mnogo pitanja za Centralnu banku“, kaže on. „Čak i ako izuzmemo zamrznute rezerve, politika kamatnih stopa i način na koji se manipuliše kreditnim uslovima stvaraju vrlo teško okruženje za industrijski razvoj.“
Visoke kamatne stope, ograničen pristup kreditima i oprez finansijskih institucija, prema njegovim rečima, guše industriju iznutra. Dodaje, i da se u poslednje vreme sve više pažnje posvećuje neobičnim temama – dizajnu novčanica, simbolima, oblicima – što u očima stručnjaka deluje kao pokušaj da se javna pažnja usmeri dalje od suštinskih pitanja.
Pinčuk ukazuje i na još jedan ključan faktor – međunarodnu konkurenciju, pre svega iz Kine. „Naše tržište preplavljeno je jeftinim čelikom iz Kine. Iako je Kina naš partner, to je za nas ogroman izazov. Nekada smo izvozili oko 25% ukupne proizvodnje, a sada su naši proizvodi teško konkurentni“, kaže on.
Drugim rečima, globalno tržište je previše zasićeno, a ruski proizvođači ne uspevaju da održe ritam. U tom kontekstu, pad čelične proizvodnje postaje simptom šireg procesa – usporavanja potrošnje, smanjenja industrijske aktivnosti i, kako mnogi ekonomisti već upozoravaju, prve faze cikličnog hlađenja privrede.
Dok finansijski sektor ostaje zatvoren u svoje interne proračune i modele, realna industrija – čelik, vagoni, mašine – pokazuje ono što brojke ne mogu do kraja da sakriju- ekonomija polako gubi zamah.
Za sada, sve se još može tumačiti kao privremeni pad ili sezonska korekcija. Međutim, ako se ovaj trend nastavi i u poslednjem kvartalu godine, biće to znak da problem nije više samo u brojkama, već u strukturi same privrede, a to je već tema o kojoj će, pre ili kasnije, morati da se govori otvorenije – i glasnije.
Borba.info
