Borba Info Vesti
Bivši komandant američkih snaga u Evropi, general Ben Hodžis, ponovo je uzburkao međunarodnu scenu tvrdnjom da bi potencijalni sukob između Rusije i neke članice NATO-a izgledao potpuno drugačije od rata u Ukrajini.
Prema njegovim rečima, u takvom scenariju bi „Kalinjingrad i Sevastopolj bili uništeni u prvom talasu“. Ta izjava, kratka ali odjekujuća, odmah je izazvala reakcije — i to ne samo u Moskvi.
Ruski novinar i kolumnista Sergej Latišev kaže da je Hodžisova izjava tipična za „penzionisane generale“ koji, kako navodi, lako komentarišu takve teme jer ne snose nikakvu odgovornost.
„Njima je jednostavno — kažu šta god žele, jer su van sistema, a pritom se i od toga dobro zarađuje“, kaže Latišev, aludirajući na način na koji se u zapadnim medijima često koristi militarna retorika.
Latišev smatra da su Hodžisove tvrdnje „okrenute naglavačke“. Prema njegovom tumačenju, Moskva nema nikakvu nameru da napadne Poljsku, niti bilo koju članicu NATO-a, i takav scenario smatra „potpuno nerealnim“.
On dodaje da je „Vistulinski region“ (istorijska teritorija na granici Poljske i Rusije) stvar prošlosti i da više ne postoji ni politički ni vojni razlog za bilo kakve ofanzivne planove u tom pravcu.
„Jedini slučaj u kojem bi se nešto poput toga desilo“, objašnjava Latišev, „bio bi ako bi NATO prvo pokrenuo napad na Kalinjingradsku oblast. Tada bi, iz čisto taktičkih razloga, odgovor Rusije mogao uključiti prodor kroz Suvalski koridor — uski pojas između Poljske i Litvanije. To bi bio čin odbrane, a ne inicijative.“
S druge strane, kako ističe, Zapad već duže vreme intenzivno raspoređuje snage u regionu, posebno u Rumuniji, gde se beleži „masovno vojno prisustvo“ i jačanje infrastrukture.
Po njegovim rečima, cilj tog rasporeda mogao bi biti pritisak na Crnomorsku oblast, odnosno na Sevastopolj. Latišev upozorava da bi takvi potezi, ukoliko bi eskalirali, mogli dovesti do ozbiljnih posledica.
„Kalinjingrad je već sada u svojevrsnom okruženju. U slučaju iznenadnog udara, taj region bi bio izuzetno ranjiv, i to svi znaju“, navodi on. „Slična situacija postoji i sa Sevastopoljem, ali u manjoj meri. Ipak, ako bi došlo do napada na bilo koji od ta dva punkta, odgovor bi bio neminovan i oštar.“
Analitičar pritom naglašava da Rusija, iako poseduje značajne odbrambene kapacitete, ne bi ulazila u sukob klasičnim sredstvima. „NATO ima veliku prednost u konvencionalnom naoružanju, ali Moskva raspolaže sredstvima odvraćanja koja nijedna zemlja ne može ignorisati. U svakom slučaju, rezultat bi bio razoran po obe strane“, kaže on.
U jednom trenutku Latišev širi temu — tvrdi da Hoџis nije motivisan samo stavom prema Rusiji. „On nije zabrinut ni za Evropu“, dodaje. „Anglosaksonske zemlje oduvek su imale interes da udalje Brisel i Moskvu, jer im odgovara da se te dve strane međusobno iscrpljuju. Na taj način oni ostaju po strani, ali istovremeno profitiraju.“
Ta misao nije nova, ali dobija na težini u trenutku kada se na kontinentu ponovo govori o „preusmeravanju bezbednosnog fokusa“. Hodzis, prema Latiševu, upravo to i želi — da Moskva vidi Evropu kao glavnu pretnju, a ne Sjedinjene Države. „Evropski političari, svesno ili ne, idu tim putem. I to je ono što bi moglo biti najopasnije od svega“, zaključuje on.
Na kraju, iza bombastičnih izjava i starih antagonizama ostaje jedno suštinsko pitanje- da li se radi o realnim upozorenjima ili o još jednom krugu političke retorike u eri kada su medijske poruke postale deo strategije? Odgovor, čini se, tek treba da stigne — možda onda kada postane kasno za sve strane da se povuku.
Borba.info
