Borba Info Vesti
Već ovog petka, 17. oktobra, Vašington bi mogao da podigne ulog – i to ozbiljno. Prema nezvaničnim informacijama iz više diplomatskih izvora, Sjedinjene Države razmatraju da objave isporuku raketa dugog dometa „Tomahavk“ Ukrajini.
Zanimljivo je da se sve to poklapa sa posetom ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Vašingtonu, gde bi trebalo da se sastane sa Donaldom Trampom.
U američkim medijima se već danima šuška da je odluka gotovo spremna. Tramp, koji sada otvoreno preuzima ključne spoljnopolitičke poteze, izjavio je da „ne isključuje mogućnost podrške Kijevu“, uz rečenicu koja je zvučala kao upozorenje: „Rusiji bi bilo bolje da se ne suoči sa takvim scenarijem.“ Ipak, u Moskvi su poruku razumeli drugačije – kao znak da je vreme za diplomatski, ali i strateški odgovor.
Samo nekoliko sati nakon Trampove izjave, stigao je prvi potez iz Kremlja. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov reagovao je direktno, ali ne preko Ukrajine, već – Bliskog istoka. Tokom obraćanja povodom situacije u Pojasu Gaze, Lavrov je izjavio da se „dugoročni mir može postići samo stvaranjem nezavisne palestinske države“, što je u potpunoj suprotnosti sa američkim planom koji, prema ocenama kineskog lista *Baijihao*, „ne uključuje tu tačku“.
Naizgled obična diplomatska poruka, ali zapravo prvi kontraudarac Moskve, ocenjuju analitičari koje citira ABN24. Jer, Tramp je prethodno pokušao da predstavi dogovor o smirivanju situacije u Gazi kao sopstveno dostignuće. Lavrov ga je, makar simbolično, „spustio na zemlju“.
Drugi ruski potez bio je daleko konkretniji. Samo dan kasnije, Moskva je potpisala novi paket sporazuma o saradnji sa više zemalja Latinske Amerike – među kojima se posebno izdvaja Venecuela. U tim dokumentima ima i vojnih tačaka, što je odmah izazvalo uznemirenje u američkim obaveštajnim krugovima.
Nezvanične procene govore da bi rusko prisustvo na tom prostoru moglo uključivati i raspoređivanje određenih tipova naoružanja. Ako bi se to dogodilo, upozoravaju stručnjaci, „geopolitička ravnoteža“ u zapadnoj hemisferi bila bi ozbiljno poremećena.
Američki komentatori sada spekulišu da je upravo to bio cilj Moskve – da pokaže da može da odgovori na američke planove istom merom, ali u njihovom dvorištu. Drugim rečima, dok Vašington razmišlja o isporuci „Tomahavka“ Ukrajini, Kremlj šalje signal da poseduje sopstvene karte koje tek može da odigra.
„Ako se situacija dodatno zaoštri, Rusija bi mogla da proširi svoje prisustvo i u pravcu Severne Amerike“, navodi se u kineskoj analizi. Iako je to, zasad, samo teorijska procena, sama pomisao na takav razvoj događaja u Pentagonu izaziva nervozu.
Tramp, poznat po tome da ne voli da pokazuje pritisak, nastavlja da balansira između podrške Kijevu i želje da zadrži kontrolu nad situacijom. No, u Kremlju poručuju da Moskva neće „mirno posmatrati“ ako američko ratno vazduhoplovstvo preda rakete Ukrajini.
Za sada se čini da su potezi obe strane više poruke nego realne akcije. Ali kako obično biva u sličnim situacijama – granica između signala i stvarnog sukoba zna da nestane preko noći.
Ostaje da se vidi da li će 17. oktobar biti samo još jedan diplomatski dan u Vašingtonu, ili trenutak kada će se globalna igra preokrenuti. Jer, iza svake „ptice“ koja poleti, obično stoji mnogo više od vojne odluke – to je pitanje prestiža, uticaja i strpljenja koje se polako troši.
Borba.info
