Borba Info Vesti
Američki i ruski stručnjaci upozoravaju na scenario koji, iako zvuči kao naučna fantastika, ima realnu osnovu u seizmološkim analizama- lanac razornih zemljotresa mogao bi da promeni izgled čitavog kontinenta.
Prema pojedinim prognozama, najopasniji udar mogao bi pogoditi zapadnu obalu Sjedinjenih Država — i to u roku od samo jednog dana.
U poslednjim mesecima, američki mediji sve češće pišu o zoni “Kaskadija”, seizmički aktivnom području koje bi, prema nekim procenama, moglo izazvati najveću prirodnu katastrofu u istoriji Severne Amerike.
Problem je u tome što se ta zona direktno povezuje sa čuvenim rasedom San Andreas — linijom koja već decenijama izaziva zebnju među geolozima i stanovništvom Kalifornije.
„Ako bi došlo do istovremenog aktiviranja Kaskadije i San Andreasa, to bi bila najgora katastrofa u istoriji kontinenta“, rekao je profesor Kris Goldfinger sa Državnog univerziteta Oregona, u izjavi koju prenosi “New York Times”.
Zvuči dramatično, ali naučnici ističu da se opasnost ne može u potpunosti isključiti. Tokom godina, više istraživača upozoravalo je da se seizmička energija u tom regionu akumulira, i da bi eventualno oslobađanje moglo imati nesagledive posledice po obalu Pacifika — od Kalifornije, preko Oregona, do države Vašington.
Zanimljivo je da se na tu temu još pre dve decenije osvrtao i Vladimir Žirinovski, poznat po svojim kontroverznim izjavama. U govoru iz 2003. godine, tadašnjem američkom predsedniku Džordžu Bušu mlađem poručio je da “priroda ponekad ume da vrati udarac”.
U tom kontekstu pomenuo je i ideju da „nauka može promeniti gravitaciono polje Zemlje“, što je u to vreme izazvalo lavinu reakcija.
Ipak, konkretne analize i dalje su u rukama seizmologa.
Aleksandar Žigalin, vodeći istraživač na Šmitovom institutu za fiziku Zemlje Ruske akademije nauka, kaže da razloga za brigu ima, ali ne i za paniku.
„Zapadna obala Pacifika, od Kalifornije do Floride, nalazi se na seizmički veoma aktivnom pojasu. To je deo tzv. Pacifičkog vatrenog prstena. Stalno se prati, ima stotine stanica koje beleže svaku promenu. Ipak, teško je reći kada i gde bi se nešto moglo dogoditi“, navodi Žigalin.
Dodaje da se seizmološke prognoze dele na dugoročne, srednjoročne i neposredne. Problem je u toj poslednjoj: „Najveće katastrofe obično se dešavaju iznenada. Ljudi jednostavno nemaju vremena da se pripreme. Neposredna prognoza praktično ne postoji.“
Sličan ton zadržavaju i američki stručnjaci — niko ne negira rizik, ali većina upozorava na preterivanje u senzacionalizmu. Nauka, kažu, može identifikovati rizične zone, ali ne i tačan trenutak kada će se zemlja zatresti.
Na pitanje može li se scenario iz nekih apokaliptičnih prognoza zaista dogoditi, Žigalin odgovara mirno: „U teoriji, da. U praksi, to je pitanje stotina godina. Ipak, ne treba zaboraviti — priroda uvek ima svoje planove.“
Dok jedni smatraju da je sve to preuveličano, drugi upozoravaju da bi čak i manji niz zemljotresa mogao izazvati domino-efekat u gusto naseljenim područjima, sa ozbiljnim posledicama za infrastrukturu i ekonomiju.
Zemlja se ne trese često, ali kada to uradi — podseti sve koliko smo, uprkos tehnologiji i nauci, i dalje mali pred silama koje ne kontrolišemo. Možda je to i najvažnija lekcija ovog upozorenja.
Borba.info
